UKUSNE VITAMINSKE BOMBE: Ruski obroci puni minerala
IZVOR: - 13.11.2017 | 03:15
Limun, beli luk, med, borovnica, riba, peršun, bademi, zelena salata samo su neke od namirnica koje preporučuju ruski lekari i iscelitelji, a koje ljudskom organizmu vraćaju nedostatak minerala i vitamina.
Najvažniji minerali potrebni za ljudski organizam su fluor, kalcijum, fosfor, gvožđe, bakar, kobalt, magnezijum, kalijum, natrijum, jod, cink i hrom, koji iz tela nestaju usled bolesti, stresa, brzog, napornog života. Utrnulost ruku, stopala i drugih delova tela ili peckanje samo su neki od simptoma koji govore da je našem telu neophodan veći unos vitamina i minerala.
Ljudsko telo nas na različite i neobične načine "obaveštava" šta mu ne odgovara, kao i koji mu od vitamina nedostaje. Današnja ishrana svodi se na prerađenu hranu punu veštačkih dodataka, konzervansa i boja, sa malo nutrijenata. Takva ishrana može ometati apsorpciju važnih vitamina i minerala u probavnom sastavu.
Ruski naučnik profesor Hristo Mermerski ima recept kojim garantuje zdravlje i dug život, vraćanje minerala i vitamina organizmu, kao i izlečenje od najtežih bolesti, očuvanje svežine tela, mladosti i energije.
- Ljudsko telo ne može da funkcioniše bez minerala i vitamina koji su mu neophodni za pravilan rad i razvoj. Telu su neophodne mineralne soli, bioaktivne supstance, proteini, ugljeni hidrati i biljne masti. Recepti koje preporučujem poboljšavaju rad svih unutrašnjih organa i žlezda, koje održavaju telo zdravim, a dovode i do izlečenja najtežih bolesti - kaže profesor Mermerski.
Recept ruskog naučnika profesora Hrista Mermerskog za unos minerala u organizam.
Sastojci:
- 15 svežih, zdravih bio limuna
- 12 glavica svežeg belog luka
- kg domaćeg meda
- 400 g proklijalog žita (mlada zelena pšenica)
Foto: pixabay.com
- 400 g svežih oraha
Priprema:
Proklijalu pšenicu staviti u prokuvanu staklenu posudu. Naliti vodom da odstoji, najbolje preko noći. Posle 10-12 sati, preko čiste gaze ocediti vodu i dobro oprati zrna, pa opet procediti kroz gazu. U posudi ostaviti oceđenu pšenicu da odstoji 24 sata. Nakon toga ćete dobiti pšenicu sa klicama dužine jedan-dva milimetra.
Priprema leka:
Samleti zajedno proklijalu pšenicu, orahe i očišćene glavice belog luka. Samleti pet limunova sa koricom, pa sve zajedno izmešati. Od ostalih 10 uzeti samo sok i pomešati sa ostalom masom dok smeša ne postane homogena. Dodati med i duže mešati drvenom kašikom, pa sipati u staklene posude. Ostavite ih da stoje tri dana u frižideru, pa onda možete početi s konzumiranjem.
Primena: Ova hrana uzima se 30 minuta pre doručka, pre ručka, pre večere i pre spavanja.
Ruski recepti za obroke pune minerala
Foto: pixabay.com
Kaša od heljde
Ova kaša ima najviše belančevina i korisnih materija. Siromašna je kalorijama, a bogata gvoždem, kalijumom i magnezijumom. Ima u njoj i mikroelemenata važnih za rad srca, a potrebnih onima koji pate od nesanice i žele da smršaju. Heljda ima minimalan glikemijski indeks, što je veoma važno i za dijabetičare. Heljda se ne sme mešati sa šećerom jer on neutrališe sva njena korisna dejstva.
Heljdina kaša s algama za jačanje gvožđa
Šolju heljde prelijte s dve čaše vode i kuvajte na tihoj vatri 15 minuta. Kad kaša bude skoro gotova, sipajte u nju šaku suvih algi, suvu usitnjenu koprivu i po prstohvat samlevenih ili izgnječenih semenki mirođije i kima. Posolite po ukusu, poklopite i ostavite da odstoji 15 minuta.
Foto: pixabay.com
Ovsena kaša
Ova kaša sadrži najviše celuloze, potrebne za čišćenje creva i izbacivanje štetnih materija i toksina iz organizma, kao i lošeg holesterola. Ovas je bogat mikroelementima i vitaminima, a ovsena kaša korisna je i u slučaju lošeg varenja.
Važno! Najkorisnija je ovsena kaša pripremljena na vodi. Što je mleveno zrno grublje, to je kaša zdravija. Ali je ne treba jesti svakog dana jer ona sprečava apsorpciju kalcijuma.
Ovsena kaša s travama za bolje varenje i smanjenje holesterola
Pola čaše ovsa kuvajte u vodi ili mleku. Pet minuta pred kraj kuvanja dodajte po pola kašičice usitnjenih cvetova kamilice, majčine dušice i nane. Poklopite i utoplite šerpu, te ostavite da odstoji 40 minuta.
Zašto su važni vitamini i gde se nalaze
Dele se u dve grupe: vitamini topivi u mastima (A, D, E i K vitamin) i vitamini topivi u vodi (vitamin C, grupa vitamina B, folna kiselina). Vitamini topivi u mastima mogu se dugo zadržati u organizmu i taložiti, zbog čega ih treba oprezno uzimati kako ne bi došlo do hipervitaminoze. Vitamini topivi u vodi ne mogu se značajno uskladištiti u organizmu, brzo se izlučuju i rok trajanja im je kraći, pa se moraju svakodnevno unositi kroz hranu.
Vitamin B1
integralne žitarice, testenina i hleb, kvasac, mleko, džigerica, riba, pečurke, povrće, voće, orasi, bademi, soja
Vitamin B2
mleko i mlečni proizvodi, meso, džigerica, soja, žitarice, voće i povrće
Vitamin B3
kvasac, kikiriki, meso, riba, džigerica, celo zrno žitarica
Vitamin B6
meso, džigerica, kvasac, riba, grašak, spanać, sočivo, soja, jaja, banane, kikiriki
Vitamin B12
džigerica, školjke, riba, jaja, mleko, sirevi
Vitamin C
šipurak, paprika, kelj, brokoli, spanać, prokelj, kiseli kupus, paradajz, pomorandža, limun, crna ribizla, jagode, mandarine
Vitamin A
džigerica, sir, punomasno mleko, morska riba, šargarepa, peršun, spanać, kelj, brokoli, endivija, dinje, marelice
Vitamin D
riblje ulje, riba, mleko i mlečni proizvodi, žumance, kvasac, džigerica
Vitamin E
biljna ulja, suncokretovo ulje, bademi, kikiriki, jaja, mleko, pšenične klice, različito voće i zeleno lisnato povrće
Zašto su važni minerali
Iako su u organizmu potrebni u vrlo malim količinama, ruski naučnici smatraju da su minerali čak i važniji od vitamina jer telo može da sintetiše i neke vitamine, ali nijedan mineral. Minerali su nosioci životnih funkcija, važni za biohemijske procese. Za normalan rad organizma potrebno je oko 18 za sada poznatih minerala.
Folna kiselina - džigerica, bubrezi, zeleno lisnato povrće, kvasac, orasi
Bakar - suncokret, kikiriki, soja, kvasac, bademi, susam, grašak
Cink -ostrige, govedina, sir, soja, tunjevina, pivski kvasac
Kobalt - školjke, riba, crveno meso, mleko, soja
Mangan -raž, ječam, spanać, grašak, zelena salata, zob
Fluor -pirinač, luk, soja, spanać, krompir, kelj, mleko
Natrijum - usoljene namirnice
Gvožđe - zob, grašak, soja, ostrige, goveđa i teleća džigerica
Jod - bakalar, haringa, školjke, rakovi
Magnezijum - lisnato povrće, bademi, smeđi pirinač, zob