OVO SU NAJBOLJE OCENJENA SRPSKA JELA: Neka potpuno očekivano, ali jedno bi moglo da vas razbesni!


IZVOR: N.J. - 22.11.2022 | 19:00


Ovo je lista nekih od najboljih srpskih jela!

Foto: Shutterstock
OVO SU NAJBOLJE OCENJENA SRPSKA JELA: Neka potpuno očekivano, ali jedno bi moglo da vas razbesni!

Nakon što je kulinarski magazin Taste Atlas objavio listu deset najgorih srpskih jela, sada su napisali koja su to najbolje ocenjena jela, a ovo je lista nekih.

Duvan čvarci

Duvan čvarci su varijanta svinjskih čvaraka poreklom iz Srbije. Za razliku od uobičajenih čvaraka, ovi sadrže samo 10% masti, što je i razlog njihovog jedinstvenog ukusa. Druga posebnost je njihov izgled. Često se služe kao predjelo. Duvan čvarci prvenstveno se vezuju za grad Valjevo, gde se svake godine održava Festival duvan čvaraka.

Leskovački roštilj

Prema magazinu Taste Atlas, leskovački roštilj predstavlja najviši oblik umestnosti u Srbiji, dok se veruje da je tehnika u Srbiju stigla sa Kavkaza, preko Turske, Grčke i Makedonije pre više stotina godina. Objasnili su da se mešavina sastoji od goveđeg mesa, koje se prvo isecka, a zatim melje i začinjava po želji. Meso bi trebalo da odstoji 48 sati pre pripreme.

Foto: pixabay.com

Ćevapi na roštilju

Gibanica

Iako je čest prizor u zemljama poput Hrvatske, Slovenije i Makedonije, gibanica se uglavnom povezuje sa Srbijom. Najpopularnija verzija ove svestrane pite u narodu je gužvara, što znači zgužvana, u kojoj se listovi testa natapaju kremastom smesom svežeg kravljeg sira i jaja. Zatim se listovi slože i peku u tepsiji. Ovo jelo nalik piti može se pripremati u slatkoj i slanoj varijanti, zavisno od regije i osobnih preferencija. U Srbiji se gibanica obično jede sa jogurtom i čini savršen doručak ili zasitan međuobrok. Poslužuje se narezana na kriške, a glavna je i u svakoj svečanosti, kada se tradicionalno uživa kao hladno predjelo.

Foto: Izvor: printscreen/ YouTube/ Domaći recepti

Gibanica sa sirom

Pasulj

Pasulj se sa velikim razlogom našao na ovoj listi, a prema njihovom pisanju, nije karakterističan samo za Srbiju, nego i ceo region. Proces spremanja uključuje krčkanje sa kobasicom i slaninom, te sa povrćem poput luka i šargarepe, kao i začinima (mlevena paprika, lovorov listi beli luk).

Sarma

Postoje brojne verzije ovog jela, ali smesa obično kombinuje sastojke kao što su mleveno meso, pirinač, razne biljke, začine, crvenu papriku, papriku ili umak od paradjza, dok tipični omot obično uključuje vinovu lozu, kupus ili lišće kiselog kupusa ili razno lisnato povrće kao što je blitva. Sarma, koja vuče korene iz Osmanskog carstva, tradicionalno se konzumira i na Balkanu, u zemljama srednje Evrope, južnog Kavkaza i Bliskog istoka. Iako se obično uživa kao zasitan ručak ili večera (obično toekom zimske sezone), sarma se često priprema u posebnim svečanostima.

Foto: youtube.com/Just One Cookbook

Serviranje sarme na tanjir

Makovnjača

Tradicionalni kolač gde se pasta od maka stavlja između slojeva testa. U kolač se mogu dodati grožđe, bademi, med i kora narandže kako bi se poboljšali ukusi. Kada se poslužuje, obično se posipa šećerom u prahu. Kolač se često konzumira uz čaj ili kafu, a obično se priprema za svečanosti poput Božića ili drugih zimskih praznika.

Pljeskavica

Pored leskovačkog roštilja, na listi se našla i pljeskavica, koja je predstavljena kao srpski hamburger napravljen od mlevenog junećeg, svinjskog ili telećog mesa, ili od kombinacije istih, uz dodatak odabranih začina - bibera, soli, sitno seckanog luka, mlevene paprike...

Foto: pixabay.com

Pljeskavica sa prilozima

Karađorđeva šnicla

Karađorđeva šnicla je tradicionalno srpsko jelo koje se sastoji od telećeg ili svinjskog kotleta koji se puni kajmakom, potom uvalja u prezle i prži na vrelom ulju. Danas je to jelo glavna namirnica u mnogim tradicionalnim restoranima i obično ga prate pečeni krompir, kriška limuna i tartar umak sa strane.

Proja

Proja je tradicionalni srpski kukuruzni hleb koji se pravi kombinacijom kukuruznog brašna, soli i vode. Čim se u ovo "seljačko jelo" dodaju mleko, umućena jaja i maslac ili ulje, to više nije pogača, već slana pita koja se zove projara, projanica, razlevak ili muruzara, u zavisnosti od toga u kom delu Srbije se nalazite. 

Foto: shutterstock

Proja u korpici

Krofna

Ova peciva se tradicionalno pripremaju od dizanog testa koje se prži u dubokom ulju dok spolja ne postane zlatno i hrskavo, a iznutra ostaju mekana, lagana i prozračna. Najčešće se pune ili prelivaju džemovima, kremom od čokolade, a vrh se obično posipa šećerom u prahu ili prelije čokoladom. 

BONUS VIDEO: