SLANINA ZA BOLJI RAD MOZGA: Svinjska prerađevina može biti zdrava
IZVOR: E. S. T. - 19.09.2018 | 03:14
Ova hrskava poslastica sadrži veliku količinu proteina i vitamina B-12, koji je neophodan za sprečavanje nervnih oštećenja.
Foto: pixabay.com
Ljudi imaju veoma komplikovan odnos sa slaninom. Vole njen ukus i hrskavost, ali se u isto vreme plaše lošeg uticaja koje ona ima po zdravlje. Dobra vest za ljubitelje ove slane poslastice je da je možete konzumirati bez straha, a Srpski telegraf otkriva zbog čega i u kojim količinama.
UMERENO KONZUMIRANJE
Slanina se svrstava u proteinsku grupu namirnica, a američko odeljenje za agrikulturu preporučuje da prosečan muškarac na dnevnom nivou treba da konzumira šest, a žena pet parčeta proteinske hrane na dan. Ne sme se izgubiti iz vida da namirnice poput slanine i kobasice sadrže veliku količinu masti. Ipak, iako se od proteinske hrane najčešće preporučuju tradicionalno zdravije namirnice poput pasulja i sočiva, umereniji unos slanine neće naštetiti ishrani i dijeti, a imaće i zdravstvene pogodnosti zbog visoke količine proteina, prenosi sajt Healthy eating.
Još jedan od razloga zbog kojeg se slanina "bez griže savesti" može konzumirati je i činjenica da polovinu masti koja se nalazi u njoj čini nezasićena mast, a ona sadrži veliku količinu oleinske kiseline. Oleinska kiselina ulazi u sastav maslinovog ulja, koje nutricionisti redovno hvale i ubrajaju ga u zdrave namirnice. U svakom slučaju, mala doza slanine na dan nije štetna, a pojedini stručnjaci je čak i preporučuju.
GVOŽĐE I VITAMIN B-12
Unosom slanine ispunjava se dnevna potreba organizma za proteinima. Oni doprinose hormonskom balansu, boljem radu mozga i održavaju zdravlje tkiva u telu. Pored proteina, slanina snabdeva organizam i vitaminom B-12.
Foto: pixabay.com
Ovaj vitamin je jako bitan za zdravlje crvenih krvnih zrnaca i regularnu proizvodnju hemoglobina. Takođe je neophodan za ispravno funkcionisanje mozga i sprečavanje nervnih oštećenja do kojih dolazi usled nedostatka ovog vitamina.
U sastav slanine ulazi i gvožđe, koje je neophodno za produkciju hemoglobina. Svaki hemoglobinski protein sadrži četiri atoma gvožđa i redovni unos ovog minerala osigurava njegovo stvaranje, što za posledicu ima ispravno funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca. Gvožđe je takođe sastavni deo mioglobina, proteina kojeg mišići koriste za skladištenje kiseonika.