Da li još uvek treba da verujemo u srodnu dušu?
IZVOR: elle.rs, republika.rs - 29.05.2020 | 23:18
Krenemo u vrtić ili školu i roditelji nas zapitkuju jesmo li se zaljubili ili pak jesmo li primetili kako nas neko gleda na poseban način. Kako rastemo, počinjemo da shvatamo da se neko prema nama ponaša drugačije, pažljivije i lepše, pa ako su osećaji uzajamni, sreći nema kraja.
Foto: Photo by Brooke Cagle on Unsplash
Verovatno se svi sećamo svojih prvih simpatija iz nižih razreda osnovne škole i vremena u kojem smo mislili da život ne može biti bolji od ovog. Jednostavno, to je to, prva ljubav i odmah bingo. Zamišljamo raskošno venčanje, decu, kućicu u cveću i ostale aktivnosti, a onda se dogodi nešto što sve to kompromituje. Vaša simpatija ili vi ćete možda upoznati nekog iz drugog razreda i celi proces započeti ispočetka.
Ipak, prvi krah romanse ne znači da treba da odustanemo. Neustrašivo krećemo u dalju potragu za srodnom dušom znajući da nas ona negd čeka. Na našem putu uglavnom ćemo naići na još celi niz odnosa koje bi najradije zaboravili, ali sve će se to jednog dana isplatiti. Ili su nam barem tako rekli.
Većina nas je odrasla na filmovima i serijama koji slave savršeni romantični odnos za koji ćemo se izboriti, ali jednom kad to napravimo, možemo biti mirni. Čak i bajke koje nam čitaju od najmlađih dana završavaju sa slavnom rečenicom koja kaže kako su "živeli srećno do kraja života". I tako smo, bez da smo toga uopšte bili svesni, završili u nerealnoj situaciji potrage za idealom koji postoji samo fiktivnim scenarijima.
Sam koncept "srodnih duša" je vrlo lep u teoriji, ali koliko je održivo živeti po njemu i ne pristajati na ništa manje od potpune idile?
Foto: Photo by Becca Tapert on Unsplash
Neki će reći kako će zauvek verovati u njega i odbaciti bilo kakve kompromise, ali naučna zajednica će reći kako se prvo treba da upoznamo s činjenicama, odnosno statistikom. U situaciji u kojoj se svaki drugi ili treći par razvodi, koliko je realno reći da jednostavno nisu pronašli svoju srodnu dušu?
Profesor sa Univerziteta u Torontu, Spike W.S. Lee, tako predlaže da na partnere dugoročno gledamo kao na najbolje prijatelje umesto na srodne duše. Prema istraživanju koje je sproveo na reprezentativnim uzorku, par će imati bolji odnos koji će graditi u skladu izazovima pred kojima se nađu.
Vanessa Van Edwards, nagrađivana autorka koja se bavi proučavanjem ljudskog ponašanja, kaže kako ljude možemo podeliti u dve grupe: one koji veruju u jednog idealnog partnera stvorenog baš za njih i one koji veruju da sami utiču na to kako će njihov odnos izgledati, zavisno o tome koliko se trude.
Foto: pixabay.com
Prema njenom iskustvu, ljudi iz prve grupe imaju veće šanse za razočarenje u ljubavne odnose.
Kako objašnjava u svojoj studiji, oni će se previše brinuti oko toga jesu li zaista pronašli svoju srodnu dušu i da treba da nastave da dalje traže, dok će ljudi iz druge grupe razmišljati o tome kako mogu da unaprede postojeći odnos.
KIsto tako, ljudi iz prve grupe će češće imati tzv. eksplozivne i intenzivne odnose koji kraće traju, dok će ljudi iz druge grupe pažljivo graditi poverenje. Drugim rečima, potraga za srodnom dušu može narušiti vaše šanse za izgradnju dugoročno i kvalitetnog odnosa.
Van Edwards napominje i kako odustajanje od koncepta srodne duše nikako ne znači pristajanje na manje u odnosima; radi se jednostavno o našem voljnom momentu u kojem odlučujemo kako smo otvoreni za razgovor i kompromis s našim partnerima.
Foto: pixabay.com
S ovakvim se razmišljanjem slaže i doktor Jeremy Nicholson, koji je za Psychology Today napisao članak o tome zašto nije dobro povoditi za idealom srodne duše. Prema njegovom mišljenju i iskustvu, svi koji žele dugotrajne odnose moraju razmisliti o tome koliko su spremni da se suoče sa stvarnim životom i situacijama u kojima partnera nećete uvek doživljavati kao princa na belom konju i situacijama u kojima vaši osećaji neće uvek biti na vrhuncu.
U odrasloj dobi nije realno verovati da će sve u vezi uvek funkcionisati savršeno i da moramo nastaviti tražiti dalje dok to ne nađemo. Umesto toga i filmskih prikaza eksplozije emocija, Nicholson kaže kako je u vezama potreban rad, rad i još malo rada. Ako se obe strane jednako trude i partnerski odnos gledaju kao nešto što se uvek može poboljšati ili nadograditi, tek tada govorimo o odnosu koji potencijalno može trajati celi život.