SNJEŽANA SE UDALA ZA GRKA: Svadba joj je bila kao dan u PAKLU, a kada je čula gde su završile koverte sa novcem, samo što se nije razvela!
IZVOR: N.J. - 05.07.2023 | 20:00
U Grčku je išla samo na more i nikada nije ni pomislila da bi mogla da se uda za Grka.
Snježana Makaš Koukli udala se prošle godine u Grčkoj, a njena priča je prepuna zanimljivih detalja.
- U Solun sam prvi put došla ove godine u junu, na svoje venčanje. U Grčkoj sam bila pre na moru ali da mi je neko rekao da ću se udati za Grka, smejala bih se. Ja koja sam iz Bosne, studirala engleski jezik i književnost, živela u zemljama engleskog govornog područja i za mene je postojao samo taj svet, evo gde završih... Način na koji me je svekrva dočekala kada sam prvi put ušla u kuću nije bio ni blizu kao kod nas, svekrvu sam poljubila i zagrlila i legli smo da spavamo jer smo mi stigli noću. Naredni dan sam očekivala da ćemo svi zajedno sesti za sto, jesti, upoznati se, popiti kafu... Sestre su došle, predstavile se i pobegle nazad na svoje spratove. Svi žive u jednoj kući i svako ima svoj sprat i svoj život - počela je ona svoju ispovest u grupi "Live from Greece".
Foto: Facebook/ Snježana Makaš Koukli
Kako objašnjava nije reč o nepoznavanju jezika jer su pričali na nemačkom, dok je njoj samoj veći problem bio nepoznavanje običaja.
- Ne nude te, nema posluživanja kao kod nas. Prvo sam bila gladna a onda otvorim frižider, šta nađem da ima jedem. Onda dolazak mojih roditelja, sestre i njene porodice na dan mog venčanja, gužva u kući u kojoj žive 3 porodice, spremanje, doterivanje, stres, nervoza, sve je to uticalo da zaboravim šta je šnajderka rekla za haljinu, kako je obući, a ni mama ni sestra nisu obratile pažnju na pojas koji sam zaboravila zakopčati - priseća se i dodaje:
- Kažu svi nije se primetilo ali to je bio moj dan i trebalo je sve da bude savršeno. Frizerka je 2 dana pred venčanje umesto 200 evra tražila 260 evra za dolazak kući pa je svekrva otkazala i ja bila srećna jer mi se na probnoj frizuri pokazala skroz neprofesionalnom. Našli su salon koji je samo za mene radio nedeljom. Došle smo svekrva, sestre od mog muža i ja, mene su radili zadnju, valjda što najviše vremena treba za mene... U kući su se obukli prvo svi oni, devojka koja je došla za šminku je prvo našminkala njih pa onda mene, valjda opet što za mene treba najviše vremena i zbog svih drugih obaveza na taj dan. Posle je bilo kasno popeti se na sprat i spustiti, haljinu, cipele, veo na prizemlje jer se mlada i mladoženja ne smeju videti. Vremena nije bilo na pretek, fotografi nestrpljivi, deca upadala, otvaranje vrata na sobi dok se mama i sestra prepiru kako treba obući haljinu i ja kasnim... U crkvi menjaju raspored kuda ću ući jer me auto nije doveo pred ulaz kuda je bilo lakše proći sa mojom ogromnom haljinom, pa smo išli uz stepenice, tata i ja. Ljudi se ne sklanjaju s puta, osetim da mi tu i tamo zakače haljinu cipelama, dolazim pred njega.
- Čini mi se kao da se ponovo zaljubljujem u njegove velike zelene oči dok mi se to sve još uvek čini nestvarnim, možda i njemu, ko zna. Odvode nas prvo da se obavi formalnost oko potpisa, zatim se venčanje nastavlja. Ljudi se guraju, moji se teško snalaze, mesta u prvom redu namenjena za njih su im zauzeli drugi, oni stoje do mene, tati nije dobro, on opet odbija da sedne. Od stajanja ni sama više noge ne osetim, od vrućine i oznojenih ruku prsten mi spada s ruke, devojčica koja mi je držala haljinu mi ga dodaje. Ceremonija se završava, moji mi žele prići, čestitati, niko ne prilazi, svi izlaze napolje i opet gužva oko mene, čuvam haljinu koliko mogu, izlazimo. Onda dolazi pirinač. Svekrva je podelila kilogram pirinča koji su svi koji su prišli da čestitaju kada smo izašli bacili na nas. Onda vidim mami nije dobro, niko ne primećuje, svi se guraju ali eto prošlo i to.
Nakon toga došlo je vreme za slikanje.
- Kada su uzimali 1000 evra za svoju uslugu, nije bio problem. Problem je nastao kada sam tražila slike na moru koje nam je 10 minuta vožnje autom ali nedelja je, turisti su tu, Sunce upeklo, neće valjati slike - milion izgovora. Moje razočarenje ne prolazi. U restoranu puštaju pogrešnu pesmu za naš ples, barem je od Čolića kako sam tražila, ali ne i ona koju sam tražila. Mojima su i u restoranu zauzeli mesta ali ih je svekrva za moje oslobodila. Tortu iznose kada je pola gostiju otišlo, uključujući i moje. Samo nam moji prilaze i daju kovertu i daju mnogo više nego što imaju i mogu priuštiti, takvi su roditelji. Oni odlaze na svoju stranu, a ja dolazim u svoju novu kuću koja nije moja, u kojoj sam stranac. Stranac do te mere da sam morala potpisati da naša deca mogu biti samo Grci, a ja njegovo prezime nisam mogla dobiti bez njegovog odobrenja, dokumenta koji je morao potpisati i overiti. Grčka postaje moj drugi dom. Svekrva mi ujutru daje lančic jer je u gužvi zaboravila. Ostavila je i koverte na stolu za nas jer poklone nisu davali nama već njoj. Pokušavam je upoznati, da pričam s njom, možda nam ide i bolje posle svadbe, možda ne, vreme će pokazati. Slike smo uradili telefonom dan posle kada mi ni šminka ni frizura nisu bile sveže... Ja svog Grka nađoh na Fejsbuku pre tačno godinu dana... šta reći, verujte u svoje snove, doći će vreme i da se ostvare - napisala je ona i poručila svima da budu strpljivi na putu ka svojoj sreći.