KUPANJEM PROTIV ALERGIJE: I psi mogu imati neželjene reakcije na hranu i spoljašnje alergene

Foto: pixabay.com

Labradori su jedna od najpodložnijih rasa za pojavu alergije

Polako se bliži proleće, a sa njim i lepo vreme, zelenilo i češći izlasci. To, ipak, ne raduje sve, tačnije one koji imaju problem sa alergijama, koje nisu isključivo ljudski problem. I psi mogu da kubure sa alergijama, a Srpski telegraf otkriva kako da prepoznate problem i da se sa njim izborite.

POTENCIJALNA OPASNOST

S dolaskom lepog vremena veliki broj pasa reaguje na prisustvo buva jer njihova pljuvačka ima jaka alergena svojstva, kao i na polen. Kod nas se najčešće javlja alergija na pljuvačku buve, na sastojke hrane, reakcija na spoljašnje alergene (atopijski dermatitis) i kontaktni alergijski dermatitis, a najčešći vidljivi simptom je češanje.

Foto: Privatna arhiva

Natalija Miličić Matić

- Svrab je najčešće izražen na licu, šapama, u pazuhu, preponama, a može biti i generalizovan. Na koži se zbog češanja primećuju gubitak dlake, vlažne lezije, ljuspe, suva, izlomljena i crvenkasta dlaka. Kasnije se mogu javiti i sekundarne infekcije gljivicama i bakterijama, koža dobija crnu boju, zadebljala je i neprijatno miriše. Mogu se javiti bubuljice i kraste. Kod alergije na hranu mogu se javiti i problemi u vidu češćih stolica, gasova i krčenja creva - kaže za Srpski telegraf dr veterinarske medicine Natalija Miličić Matić, zaposlena u Ambulanti za kožne bolesti na Fakultetu veterinarske medicine, i dodaje da su alergije na hranu retke, a problematične namirnice su najčešće govedina, piletina, mlečni proizvodi i pšenica. Što se alergije na buve tiče, ona se najčešće manifestuje u vidu svraba na zadnjem delu leđa koji može da se proširi na stomak i prepone. Što se rase tiče, neke su podložnije na alergije od drugih, a to su najčešće labradori, zlatni retriveri, francuski i engleski buldozi, zapadnoškotski beli terijeri i maltezeri.

PREVENCIJA I TESTOVI

Kada su alergije u pitanju, životinje su slične kao i ljudi. Bitnu ulogu igra okolina psa.

- Vlasnicima preporučujemo da prekriju ležajeve plastičnim materijalima, sklone plišane igračke, onemoguće psima ulazak na prašnjava mesta kao što su ormani i podrumi. Kad su sami kod kuće, i u toku noći, psi bi trebalo da borave u prostorijama bez tepiha. Veoma je važno redovno usisavanje i održavanje relativne vlažnosti između 30 i 45 procenata - kaže Matićeva i dodaje da pse alergične na polen ne bi trebalo često izvoditi napolje u ovom periodu, posebno u zoru ili sumrak, a treba izbegavati i visoku travu. Posle svakog izlaska, psa treba detaljno očistiti kako bi se uklonili alergeni.

Foto: pixabay.com

Ukoliko sumnjate da je vaša kuca alergična na nešto, preporučuje se da je odvedete kod veterinara, koji će ustanoviti da li je to slučaj.

- Može se sprovesti test preko kože ili krvi, a alergija na hranu se najjednostavnije dijagnostikuje pomoću eliminacione dijete. Životinja se hrani hipoalergenskom ili monoproteinskom hranom koju ranije nije uzimala. Dijeta traje najmanje šest nedelja i ukoliko se za to vreme simptomi povuku, može se postaviti dijagnoza neželjene reakcije na hranu. U ishranu se zatim sistematski, na sedam dana, uvodi jedan po jedan sastojak obroka i posmatra se reakcija. Češanje ukazuje da inkriminisani sastojak koji treba izbaciti iz ishrane - objašnjava dr Miličić Matić.

KAKO SPREČITI POJAVU ALERGIJE Alergija na spoljašnje faktore se ne može izlečiti, ali se simptomi mogu držati pod kontrolom. - Terapija može biti specifična ili simptomatska. Specifična se zasniva na izbegavanju inkriminisanog alergena i specifičnoj imunoterapiji koja traje 6-12 meseci - kaže Natalija Miličić Matić i dodaje da se simptomatska terapija svodi na smanjivanje češanja, kao i tretman sekundarnih bakterijskih i gljivičnih infekcija kože i spoljašnjeg ušnog kanala. - Svi alergični pacijenti zahtevaju posebnu negu kože i dlake, koja podrazumeva često kupanje antialergijskim šamponom, kao i upotrebu preparata sa masnim kiselinama - objašnjava dr Miličić Matić.