KONJ KAO KUĆNI LJUBIMAC: Novi trend među ljubiteljima životinja u Srbiji
IZVOR: blic.rs - 11.05.2019 | 02:13
Lepe i plemenite životinje dostojanstvenog držanja – konji u Srbiji su najčešće korišćeni za rad i sportska takmičenja sve donedavno, kada je postalo moderno imati konja maltene za kućnog ljubimca.
Foto: ST/V. LUKIĆ
Da je sve više konja u našoj zemlji i da ih vlasnici drže čak i u gradu, a ne samo na salašima, potvrđuje potkivač konja Josip Gabrić iz Gornjeg Tavankuta.
- Drže jednog ili dva samo za sebe, a ne za profit. Malo ih jašu, gledaju, održavaju i uživaju u toj prelepoj životinji. Ranije su konje držali oni koji su se bavili sportom ili su ih imali zbog poljoprivrednih radova i prevoza. Kada kupe konja za ljubimca, nije retkost da se s vremenom opredele i za takmičenja, ali uglavnom ih kupuju oni koji žele da cela porodica uživa uz konja - kaže ovaj zanatlija.
Konj se može kupiti već za 500 evra, a ima i onih koji koštaju do 3.000 evra. Održavanje je nešto povoljnije.
- Konj nije zahtevna životinja i za njega kao kućnog ljubimca treba mesečno izdvojiti 100 do 150 evra, dok su troškovi za sportskog konja i tri puta veći - kaže Gabrić.
Foto: pixabay.com
Pravo iz skupštinske klupe u Subotici u selo Bikovo, na salaš, pre par godina preselio se Petar Kuntić. Kupio je tada jedno ždrebe, a sada je ono poraslo i uživa blagodeti pravog kućnog ljubimca.
- Nakon prelaska iz grada na salaš, kupili smo ždrebe i ono je naš pravi kućni ljubimac. Sa nama je već tri godine i uglavnom služi za rekreaciju i obavljanje sitnih poslova oko prevoza na salašu, ali su troškovi njegovog održavanja daleko veći nego berićet – kaže Kuntić.
Procenjuje da uz timaritelja mesečno treba platiti još oko 100 evra za zob, kukuruz i lucerku, a kada njegova kobila bude imala ždrebe, neće ga prodavati.
- Jednom kada vam konj uđe pod kožu, teško se odvojiti od njega. Oni koji imaju više novca konje kupuju na ergelema, ali konji se mogu kupiti i preko oglasa.
Foto: ST/V. LUKIĆ
Joka Vojnić Tunić, poljoprivredni proizvođač iz Vojvodine, ima konja za svoju dušu, ali želi da kupi još jednog, "u par da bi mogao sa društvom da se provoza fijakerom".
- Moj dida je imao 12 konja, ali smo jedno vreme to zapostavili jer nam je bilo obaveza. Kada smo uvideli na šta sve potrošimo novac umesto da ga uložimo u konja kao ljubimca, ponovo smo ga kupili. Ne može biti salaš bez konja, ali konja ima i po gradu. Drže ljudi i po dva u dvorištima. Sebi na radost - kaže Joka.