Život ljubimca u dvorištu ili stanu? Ovo su sve prednosti i mane, pažljivo odlučite


IZVOR: Republika - 01.01.2020 | 03:13


Psu koji živi u stanu obezbeđujemo osnovni osećaj pripadnosti time što mu dozvoljavamo da deli prostor sa nama. Ipak, veliki broj pasa ceo svoj život provede u dvorištu.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

To ima svoje prednosti, ali problem nastaje onda kada se našim četvoronožnim prijateljima ne dozvoli da postanu punopravni članovi domaćinstva i tako razviju osećaj izopštenosti iz "čopora".

Stan

Zbog toga je bitno da pre nego što nabavite psa dobro izvagate koje su prednosti i mane kučeta koji će živeti u dvorištu i onog koje će deliti prostor sa vama. Za većinu ljudi koji žive u gradu, pas u stanu je jedina opcija. I dok je ne tako davno bilo nezamislivo da čovek deli životni prostor sa psom danas je to čak i preporučljivo. Stručnjaci izdvajaju nekoliko benefita:

Kada su nam blizu, uvek imamo nekog kome možemo da se obratimo ili da ga dodirnemo.
Ako imate decu ona će imati društvo i kada vi niste tu, a verovatno će neke svoje tajne deliti baš sa svojom kucom.

Foto: pixabay.com

Kada su psi bolesni ili im se promeni ponašanje, lakše ćemo to primetiti ako žive sa nama.
Upozoravaće vas kada neko prilazi vašoj kući ili stanu.

Uvek znate gde se nalaze, pa lakše možete da ispravljate svaki znak "lošeg" ponašnja.

Naravno postoje i rizici držanja psa u stanu, ali ako ste ih svesni i pazite da do njh ne dođe nema razloga za brigu. Treba navesti da postoji veći rizik da "zakačite" neku zoonozu, ali i da vi zarazite svog psa. Takođe, deljenje prostora znači da će možda pas pokušati da "brani" neke stvari koje smatra svojima u kući (npr. krevet, fotelju, igračku…). Takvo ponašanje morate iskoreniti čim se jave prvi znakovi.

KUĆNE NAVIKE

Ako psa držite isključivo u dvorištu dobićete životinju koja ne zna da se ponaša u zatvorenom prostoru. I dok vam to na početku možda ne deluje kao veliki problem kasnije može da vam zasmeta. To praktično znači da sa njim ne možete da idete u goste, u restorane i kafiće koji su pet friendly… To je još jedan od razloga zašto je bitno da psa još od malih nogu navikavate na kuću i učite ga kako treba da ponaša u zatvorenom prostoru.

Foto: pixabay.com

Najbolje rase za život u dvorištu: aljaski malamut, američki lisičar, australijski govedar, australijski ovčar, border koli, belgijski ovčar, bernski pastirski pas, čau čau, nemački ovčar, pirinejski planinski pas, šarplaninac, švajcarski planinski pas, irski vučji hrt, mastif, norveški sivi gonič, bobtejl, rotvajler, samojed, sibirski haski

Dvorište

Sve ovo ne znači da pas nikako nije za dvorište. Štaviše u Srbiji izuzetno veliki broj vlasničkih pasa živi van stanova i kuća. Ipak, treba praviti jasnu razliku između dobro zbrinutogkučeta i onog koje je zanemareno u dvorištu, nema adekvatne uslove za život i izloženo je vremenskim nepogodama…

Pas nikako ne treba da bude na lancu, već u ograđenom boksu, sa adekvatnom kućicom u koju može da se skloni kada je mnogo hladno ili vruće.
To što je napolju ne znači da mu nije potrebna šetnja i druženje sa drugim psima.

Takođe, ljudi često ograničavaju pse isključivo na prostor u dvorištu, dok je kuća "zabranjena zona". Tako sa jedne strane pas ima osećaj da ne pripada u potpunosti vašem "čoporu", ali ni vašu kuću neće doživljavati kao svoju teritoriju. Nije retkost da takav pas uopšte ne reaguje na provalnike kada direktno uđu u kuću. Prosto, on nema osećaj da treba da je zaštiti.

Foto: pixabay.com

Imajte u vidu i da nisu sve rase u stanju da podnesu život na otvorenom i zato se dobro informišite pre nego što odaberete psa.

Podjednaka opasnost vreba i od toplotnog udara na visokimtemperaturama i hipotermije kada je izuzetno hladno.Jedno od rešenja je da po takvom danu omogućite psu da se skloni kod vas u kuću. Ili da njegov prostor bude u hladu, ima dobru toplotnu izolaciju…
Ako ste u mogućnosti, držite u paru (ili veći broj) pse u dvorištu. Tako se neće osećati usamljeno i kada vi niste pored njih

Rase

Ceo naš region ima klimu koja je za svaku rasu manje ili više teško podnošljiva. Za zimske pse leta mogu da budu "paklena", dok rase koje bolje podnose vrućine imaju problem sa niskim temperaturama, snegom, kišom… Stručnjaci ističu da kada temperatura padne ispod -17, čak i haskiji moraju da imaju adekvatno sklonište. Psi sa manje krzna ne bi trebalo da dugo budu napolju već na četiri celzijusa.