Kako znamo, kako su izgledali dinosaurusi?
IZVOR: opusteno.rs, republika.rs - 14.04.2020 | 02:13
Naučnici su dokazali da su se dinosaurusi prvi put pojavili na Zemlji pre otprilike 180 miliona godina, i da su pre otprilike 60 miliona godina potpuno izumrli.
Foto: pixabay.com
To je, u svakom slučaju, puno pre pojave prvog čoveka na Zemlji, pa čak i pre pojave nekih životinja, kao što su, na primer, psi, zečevi, konji, majmuni ili slonovi.
Zbog toga se i postavlja pitanje kako smo uopšte i mogli saznati bilo što o tim divovskim stvorenjima? Sve što smo dosad saznali o dinosaurusima – i sve što ćemo uopšte saznati – poznato nam je na osnovi ispitivanja fosila, što znači na osnovu onih ostataka ovih životinja koji se još uvek mogu pronaći u zemljinoj utrobi.
Fosili (na latinskom, fossus, što znači iskopan) su mineralizovani drugačije sačuvani ostaci – ili druge vrste tragova i otisaka (poput tragova stopala) – životinja, biljaka i drugih organizama. Budući da se fosili nalaze u sedimentnim stenama, takođe su poznati i pod nazivom fosilni zapisi. Proučavanjem fosila bavi se paleontologija.
Postoje razne vrste fosila. Najčešći fosili dinosaurusa su zapravo okamenjeni ostaci čvrstih delova njihovih tela: kostiju, zuba i kandži. Naučnici, pošto prouče te ostatke, mogu na osnovu njih rekonstruisati izgled celokupnog tela dinosaurusa.
Fosili su uglavnom tragovi ostataka samog organizma. Međutim, fosili takođe mogu biti tragovi koje je organizam ostavio za sobom dok je još uvek bio živ, kao ostaci stopala ili ekstremiteti dinosaurusa ili reptila. Ovi tipovi fosila se zovu fosilni tragovi, za razliku od fosila tela.
Konačno, život iz prošlosti može za sobom ostaviti podatke koji se ne mogu videti, ali se pak mogu zapaziti u obliku hemijskih tragova. Nekad se u okamenjenom stanju pronađu čak i mišićna tkiva i koža dinosaurusa, što pruža mogućnosti za dalja otkrića.
Fosilima ili okaminama se smatraju i tragovi ili ostaci stopala nastali u vlažnom pesku ili mulju koji su tokom mnogih vekova očvrsnuli u kamenu. Iz njih možemo saznati kako su se dinosaurusi kretali, na dve ili na četiri noge.
A najređi fosili, iz tog doba koji se uopšte mogu naći su jaja dinosaurusa. Tako se, na osnovu fosila, može zaključiti da su brontosauri bili čudovišta dugačka od 20 do 25 metara, teška oko 38 tona. Pouzdano se zna da su živeli u močvarama i barama i da su bili biljojedi.
Takođe je ustanovljeno da se jedna vrsta dinosaurus, poznata kao alosaur, odlikovala oštrim zubima i snažnim kandžama i da su im brontosauri bili glavna hrana, pored ostalih biljojeda. Naime, naučnici su pronašli, na polomljenim i oglodanim kostima brontosaura, okamenine zubi alosaura!