Čime se dabrovi hrane i zašto prave brane?
IZVOR: opušteno.rs, republika.rs - 18.05.2020 | 02:13
Dabar je vodena i kopnena životinjska vrsta i najveći glodar severne polulopte. Nalazi na najvišem stepenu razvoja po svojoj veličini, telesnoj građi i sposobnosti. Kao i svi glodari, tako i dabrovi imaju četiri moćna sekutića izrasla u obliku dleta.
Foto: pixabay.com
Zahvaljujući upravo tim jakim zubima, dabrovi mogu obarati čitava stabla, vešto ih raskomadati i upotrebiti ih bilo za hranu, bilo za izgradnju svojih brana, koje redovno predstavljaju pravo majstorstvo u građevinarstvu. Hrane se isključivo drvećem, grančicama ili mladicama, kao i korenjem vodenih biljki.
Zašto dabrovi grade brane?
Dabrovi žive u vodi i vrlo su aktivni tokom čitave zime. Zbog toga im je potrebno rečno korito dovoljno duboko da se tokom zime ne smrzne do dna.
Branu grade da bi podigli nivo vode u jezeru ili u potoku gde žive. Za izgradnju svoje brane dabar upotrebljava drvo vrbe, jove ili drugo šiblje koje slaže po dnu potoka. To sve skladno povezuje muljem i kamenjem. Kad brana malo izraste u visinu, dabar ređa grančice i mlade stabljike i uspravno i vodoravno. Najčešće grane puste koren, a stabljike ili grančice se isprepliću, pa brana bude još čvršća i otpornija.
Da prereže drvo, dabar najpre snažno zagrize svojim sekutićima i na drvetu načini dva ureza, jedan iznad drugoga. Potom glođe drvo između ureza. Da bi pregrizao grančicu debelu tri centimetra, dabar treba zagristi samo jedanput ili dvaput. Najčešća građa koju upotrebljava je drveće debljine 20 do 25 centimetara; jedno tako debelo dabar je u stanju pripremiti i prerezati za samo jednu noć. Dabar gotovo uvek uzima mekano drvo, kao što je, na primer, jasika, severnoamerička topola, jova, vrba i breza.
Foto: pixabay.com
Pošto dabrovi jedu isključivo unutrašnji sloj kore izdanaka drveća ili korenja, oguljene stabljike ili korenje upotrebljava za pojačavanje zidova svojih brana. Dabrova brana je prosječno visoka oko dva metra, ali može biti dugačka i do 300 metara!
Dabrova jazbina obično je stan-koliba izgrađena na obali reke ili potoka, šibljiku, u plićaku, u bari ili močvari. Pod takvog skrovišta obvezatno se nalazi iznad nivoa vode i sav je pokriven usitnjenim iverjem. Ulaz u skrovište uvek se nalazi pod vodom.
Na izmaku leta i tokom jeseni dabrovi skupljaju hranu i ostavljaju je za duge zimske dane. Zato se u neposrednoj blizini njihovog skloništa mogu naći naslagano korenje žbunja, grane i grančice, dok su deblji panjevi i čitave klade brižljivo poređani. Takve rezerve hrane dabrova dostižu visinu i do 1,5 metara i sadrže na stotine grana ili mladih stabala.