Domaća mačka: Biće koje je oplemenilo svet
IZVOR: petmagazine.rs - 02.07.2020 | 02:13
Da li znate koja je životinja najzaslužnija za razvoj civilizacije?
Foto: pixabay.com
Mačka, domaća mačka, naravno.
Onog trenutka kada su ljudi prešli na sedelački način življenja i organizovali se u naselja i gradove, i počeli da se bave poljoprivredom i uzgojem žita, dakle, kada su sami počeli da proizvode hranu, bio im je potreban vešt životinjski saveznik da bi uspeli u tome, potpuno drugačiji od pasa. Tog vrlog i veštog saveznika ljudi su pronašli u mački.
S punim ambarima uskladištenog žita glodari su postali prve ljudske komšije i bivali su sve brojniji hraneći se tim žitom. Da nije bilo mačke, ko zna šta bi se desilo i kojim pravcem bi civilizacija krenula, jer mačka je zaštitila prva civilizovana naselja od gladi, štete i bolesti koju su prenosili glodari.
Shodno tome, mačkama možemo posredno da se zahvalimo i zbog nastanka pisma, jer kada je stomak pun i kada su zadovoljene primarne potrebe, mozak bolje i sigurnije radi, mašta može da se razvija i kreativnost – cveta.
Foto: Le PETit WCF
Stari Egipat i mačke
Mačke su u Starom Egiptu imale status božanstva kao zaštitnice letine, a samim tim opstanka i života. Velika mačja boginja Egipćana zvala se Bastet. Grad Bubastis u delti Nila bio je posvećen ovoj boginji i mačkama uopšte.
Tamo se svake godine održavala svetkovina i ceremonija u kojoj je učestvovalo po nekoliko stotina hiljada hodočasnika iz celog Starog Egipta, u čast mačaka i njihove boginje zaštitnice.
Foto: pixabay.com
Mačke i kuga
Da se primetiti da kada su ljudi i mačke delovali zajedno u nekom trenutku u istoriji, da su tokovi civilizacije uvek bili progresivni, da je ljudsko društvo napredovalo, a da je užasno stagniralo kad god je čovek odbacio mačje društvo.
Evo primera – za veliku epidemiju bubonske kuge u Evropi, koja je desetkovala evropsko stanovništvo, istorijski izvori se slažu da se brzo i nezaustavljivo širenje te zaraze desilo zbog inkvizicijskog lova na veštice i mačke.
Po inkviziciji, i mačke su spadale u veštičja i nepodobna bića pa su ih uništavali i direktno doprineli širenju bubonske kuge koju su prenosili pacovi.
Foto: Nikola Ilić
Diktatori nisu voleli mačke
Interesantno je da su diktatori patološki mrzeli mačke, na primer: Džingis Kan, Aleksandar Makedonski, Julije Cezar, Napoleon, Musolini i Hitler. Ti ljudi koji su težili da kontrolišu milione ljudi i nadali se da će jednoga dana vladati svetom, nisu mogli da podnesu jedno tako nezavisno biće jake volje kao što je mačka.
Foto: Nikola Ilić
Mačka muza umetnicima
S druge strane mačka, "obična" domaća mačka, bila je muza i inspiracija mnogim umetnicima, humanistima i naučnicima. Spisak je poduži:
Petrarka, Dikens, Lord Bajron, Šarlota Bronte, Edgar Alan Po, Viktor Igo, Aleksandar Dima, Kolet (on je govorio – "Nema običnih mačaka" i "Vreme provedeno s mačkama nikada nije protraćeno"). Zatim, i veliki pesnik Tomas Eliot kao i Mark Tven koji je imao 11 maca.
Iz njegovog iskaza koji glasi “Kada neko voli mace, drug sam mu i prijatelj bez daljeg upoznavanja” može da stane svaki iskreni mačkoljub. Ernest Hemingvej je svoje imanje na Ki Vestu sa 30 mačaka (koje su se zvale Ava Gardner, Pablo Pikaso…) opravdavao rečima "Jedna mačka jednostavno vodi drugoj".
I slikari su kroz istoriju obožavali mačke: Leonardo, Renoar, Klod Mone, Gustav Klimt, Anri Matis, Pablo Pikaso, Endi Vorhol … spisak je predugačak, jer očigledno da kreativnost i mačke od pamtiveka idu šapu pod šapu.
Foto: pixabay.com
Čerčil i mačke
Veliki obožavalac mačjeg bića beše i Vinston Čerčil. Iako političar, Čerčil je bio sjajan i vešt pisac, te je 1953. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Naravo da mu je podršku u pisanju pružao i njegov mačak Džok koji je spavao u istoj postelji sa Čerčilom, delio trpezu i prisustvovao svim državničkim sastancima.
Štaviše, Čerčil je u svoj testament uneo stavku da na imanju Čartvel, koje ostavlja u nasledstvo, uvek mora da živi mačka. Danas tamo živi mačak Džok VI koji se uselio 29. novembra 2010.
Foto: pixabay.com
Njutn, Tesla i mačke
Isak Njutn beše iskreno odan mačkama, te osim nemerljivog doprinosa nauci, priča se i da je Njutn izmislio mačja vratanca diveći se mačjem istraživačkom i slobodnom duhu. Pomenula bih još jednog veoma važnog domaćeg mačka u istoriji nauke.
Ime mu je bilo Mačak i bio je ljubimac Nikole Tesle. Tesla je kao dečak bio veoma vezan za svog crnog mačka Mačka.
U pismu koje je uputio ćerki svog prijatelja, Tesla se osvrnuo na doživljaje sa svojim Mačkom:
"Iza svih mojih (detinjih) uživanja bio je veličanstveni Mačak – najdivniji od svih mačaka. Volio bi kad bih ti mogao opisati privlačnost koja je postojala među nama. Živjeli smo jedan za drugoga. Kud god bi pošao, Mačak bi me pratio, u prvom redu zbog naše uzajamne ljubavi, a zatim i iz želje da me zaštiti."
U pismu dalje Tesla govori o tome kako ga je Mačak inspirisao i naveo na razmišljanje o elektricitetu: "…Bila je studen kakva se u našem kraju nije pamtila. Koračajući po snijegu ljudi su ostavljali svjetlucav trag za sobom, a bačena gruda stvarala je bljesak poput glave šećera pod udarcem sjekirice. Naš se Mačak ušuljao u kuću, a ja osjetih potrebu da ga mazim po leđima. Opazio sam čudo pred kojim sam zanijemio.
Mačkova leđa ostala su ploča svjetlosti i moja je ruka izazivala vatromet praskavih iskri čije se pucketanje dobro čulo. Otac mi je bio vrlo pametan čovjek: na svako je pitanje znao odgovor. Ali ta je pojava i njemu bila nešto novo. Ipak, razmislivši, on ustvrdi da to nije ništa drugo do elektricitet, isto ono što vidim na drveću za vrijeme oluje. Majka je bila opčinjena. 'Prestani se igrati s tom mačkom' – reče mi ona. 'Mogao bi izazvati požar'.
Ja sam, zanesen, razmišljao. Nije li i priroda jedna ogromna mačka? Ako jest, tko nju miluje po leđima? To mora da je Bog, zaključio sam. Imao sam tri godine, a već sam filozofirao."
Foto: pixabay.com
Karakteristike domaće mačke
Domaća mačka razvijala se spontano širom planete, potpuno savršene u svom postojanju – neprikosnoveni lovci, odani i mazni družbenici i večita inspiracija kreativnim ljudima.
Razvijajući se u raznim delovima planete zarad boljeg opstanka neke pripadnice mačjeg roda razvile su specifične karakteristike, na primer, gušće i duže krzno tamo gde je klima bila oštra, a tanko krzno bez poddlake u žarkim delovima sveta ili pak specifičnu šaru ili boju…
S početkom intenzivnih trgovinskih aktivnosti diljem planete, prvenstveno prekookeanske, moreplovci i trgovci su osim skupocenih začina i svile počeli u Evropu da donose i mačke neobičnog izgleda. Ti za Evropu egzotični primerci bile su zapravo domaće mace u svojim postojbinama, ali je njihova posebnost doprinela početku felinologije u 19. veku.
Kasnije, tokom 20. veka, mnoge rase mačaka su se razvile baš od domaćih mačaka određenog podneblja, sa željom da se nihove prirodne karakteristike sačuvaju i naglase.
Foto: pixabay.com
Mačke nikada nisu pripitomljene
Čovek nikad nije pripitomio mačku. One su samovoljno počele da žive pored ljudi i sa ljudima, domestifikovale su se, ali nikad pripitomile do kraja i zbog toga su ostale pomalo divlje u srcu i slobodne i nezavisne u duši.
To je životinja sa karakterom i integritetom. Nikakvim ucenama ili dresurom ne možete je naterati da uradi nešto, da izvrši zapovest, upravo zbog toga nijedna mačka nikada nije radila za vojsku ili policiju. Ne možete je naterati ni da vas poštuje ili zavoli, vezaće se za vas samo ako oseti nežne emocije, ljubav.