Pas iz SRPSKOG AZILA dobio vlasnika iz TANZANIJE: Naila nam održala čas humanosti
IZVOR: E. S. T. - 13.03.2021 | 20:07 >> 11:03
Keruša koja se sada zove Zuri je do nedavno živela u državnom azilu za pse gde je čekala da joj se osmehne sreća i dobije svoj novi dom. Sve dok Naila, devojka iz Tanzanije, nije došla i baš nju odabrala za novog člana svoje porodice koju stvara u Beogradu sa verenikom Stefanom.
Foto: facebook.com/Marija Maraya
Naime, Naila i Stefan su duže vreme tražili ljubimca, pa su posetili mnoga uruženja i organizacije za brigu o životinjama, između ostalog i udruženje "Ventura" koje im je predlagalo na desetine pasa.
VESTI PUTUJU BRŽE UZ APLIKACIJU REPUBLIKE
Potraga za Zuri je trajala neko vreme, a pronašli su je u Azilu za pse u Rakovici gde su Naila i Stefan morali da donesu tešku odluku.
- Pričala sam sa Stefanom i dogovorili smo se da usvojimo psa i mačku. Počeli smo potragu za azilima, pitali prijatelje i kolege i pronašli smo udruženja poput Ventura Udomi me, a na kraju smo otišli u Azil za pse u Rakovici. Tako smo jedno nedeljno jutro otišli tamo i čim smo stigli rasplakala sam se i osetila stezanje u grudima kada sam videla na stotine pasa ograđenih žicom, izgledali su veoma tužno i depresivno. Tada sam se postidela što nisam ovde došla ranije – započinje svoju priču Naila.
Foto: Privatna arhiva
Ušli su unutra i objasnili da žele ženku koja je mirna bez obira na to koliko ima godina, pa su im doveli jednu zbunjenu ženku koja im se svidela, ali je Naila insistirala da pogleda i druge pse.
- Šetali smo kroz azil i bilo je nemoguće izabrati jer su svi psi glasno lajali. Ubrzo sam ugledala jedno psa srednje veličine između dva velika psa koja su lajala. On je stajao mirno nas gledao i nije lajao. Tada sam tražila da ga izvedu, a čime nam je prišao upiškio se dva puta od uzbuđenja. Skakao je od sreće i mahao repom. Proveli smo ga u kratku šetnju i srce mi se slomilao kada sam saznala da je tu već dve godine. Tada sam htela da ga udomim i dala sam mu ime Pivi (na engleskom od piškiti) jer se upiškio kada nas je video. Međutim, tada su mi rekli da ima još pasa pozadi, kao i štenaca. Iako sam se već odučila, otišla sam da pogledam. Čim smo stigli, videla sam tri štenceta sa mamom koja se tresla. Objasnili su mi da drhti od stresa bez ozira na to što smo daleko od nje. Prijalo joj je što mazimo njene bebe, kao i nju kada pomazimo, ali se i dalje tresla, kažu da je imala težak život i da su je pre nekoliko nedelja pokupili sa ulice. Bila je veoma tužna, istresirana i traumatizirana. Tada sam rekla Stefanu da nas ona treba više od Pivija i složili smo se. Ipak, nisam htela da odvajam bebe od mame, ali su mi objasnili da su štenci već dovoljno veliki da jedu čvrstu hranu i da je ok – objašnjava Naila kako je izabrala baš Zuri za svog ljubimca.
Foto: Privatna arhiva
Iz azila im je rečeno da mogu dobro da razmisle, pa da ih pozovu. Naila je razmišljala o tome kako joj se svideo i Pivi, ali svaki put kada bi se setila koliko je mama drhtala, osetila je da je to pas koga treba da udomi. Dogovor sa Stefanom je pao, zvali su Azil odakle su im rekli da dođu po pasa za nedelju dana, pošto je sterilisana.
- Otišli smo pu nju i nazvali smo je Zuri što na mom jeziku znači Lepota. Kada smo je preuzimali bilo mi je mnogo žao drugih pasa, pa sam pitala da li mogu da dođem da volintiram, da prošetam pse, da ih okupam ili izčetkam. Rekli su da ne primaju dobrovoljce jer su imali lošeg iskustva. Stefan ih je posavetovao da bi trebalo da angažuju nekoga ko će da fotografiše sve pse i okači ih na društvene mreže kako bi lakše našli usvojitelja – priča Naila za portal Republika.rs i dodaje da je veoma bitno da se posvetimo ovom problčemu.
- Savetujem ljude koji stvarno vole životinje da ne kupuju, već da usvoje jer ima toliko mnogo životinja kojima je potreban dom pun ljubavi. Iako te životinje u Azilu za pse u Rakovici nemaju odlične uslove za život, sklonište pruža odličnu negu u vidu hrane, vode i medicinske brige koju nemaju životinje na ulici – apeluje ova humana devojka.
Naila objašnjava da im je ljubav koju su pružili Zuri već višestruko vraćena.
- Unapred smo kupili sve što joj je potrebno. Iz azila smo se odvezli u a park, a Zuri je odbijala da hoda i veoma se plašila drugih pasa, nudili smo joj poslastice, ali nije pomoglo. Odlučila sam da sedim pored nje i posmatramo druge pse, posle nekoliko minuta je počela da hoda, a ja sam je pratila, mrzela je povodac i pokušavala da ga skine. Prišli su joj drugi psi i ona je počela da ih njuška, kao i oni nju. Posle kraće šetnje smo otišli u stan i pokazali joj njen novi krevet koji joj se odmah svideo pa je sela na njega i nije se mrdala. Istog dana smo opet otišli u šetnju da obavi nuždu, ali je još bila uplašena i nije se olakšala. Sledeći dan sam je iznela jer nije htela da ide na povodac, a kada sam je iznela napolje počela je da njuška i konačno je piškila - prepričava Naila prvi zajednički dan, posle koga je sve krenulo nabolje i sada već funkcionišu kao porodica.
- Ona je veoma miran i tih pas koja nikad nije piškila u stanu, ne skače po nameštaju ili po stolu čak i kada je hrana na njemu. Jede i pije samo ono što joj damo u njene posude. Veoma je smešna i voli da sedi, stoji i hoda kao kengur. Sada kada vidi da držim povodac počinje da skače od sreće jer zna da idemo u šetnju. Nikada je nisam čula da laje dok jednom prilikom nisam ušla u prodavnicu i ostavila je napolju vezanu, tada je jednom zalajala i tada sam shvatila da zna da sam joj ja mama. Doveli smo Zuri kući sedmog marta i to je bila najbolja odluka koju smo ikada doneli, sada se smejemo mnogo, otkrivamo stvari o Zuri, učimo je različite trikove i svi smo veoma srećni – završava Naila.
Tako se sudbina Zuri, koja je u međuvremenu sterilisana i čeka svoje veliko prvo sređivanje kod frizera, okrenula za 360 stepeni i vidi se da je presrećna. Stefan i Naila su takođe primetili da im je život uz ovu odraslu kerušu još bolji, veseliji i ispunjeniji ljubavlju, pa je poruka koju žele da podele sa svetom sasvim jasna.
- Naila je oduvek insistirala da udomimo, da ne kupujemo psa jer zna da na svetu postoji toliko nedužnih duša koji pate po azilima ili na ulici, dok ljudi plaćaju velike svote novca za rasne pse - objašnjava Stefan koji je sa Nailom obišao mnoga dešavanja na kojima su se udomljavali psi, sve dok nisu otišli u državni azil.
Ljubav prema životinjama kod ove plemenite devojke iz Tanzanije je očigledna i kada se pogledaju njene fotografije na Instagramu.