Nauka dala objašnjenje: Zašto neki ljudi obole od raka, a drugi ne?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Najveća količina sredstava u svetu usmerena u medicinske studije odlazi na istraživanje raka, trećeg najčešćeg uzročnika smrti na svetu. Rak polako ali sigurno postaje drugi najčešći uzrok smrti globalno, odmah iza srčanih bolesti.

Svesnost postojanja raka i tradicionalne terapije koje se primenjuju produžavaju agoniju ove bolesti u proseku na dve godine. Naučnici, za razliku od farmaceuta, sve češće postavljaju pitanje, a ne odgovor na temu raka koje može otkriti puno toga čega nismo svesni - a to je zašto svi nemamo rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?

Moglo bi se reći kako je naš organizam doslovno preplavljen smrću. Kosa, nokti, površinski sloj kože - sve su to mrtve stvari koje svake nedelje gubimo i odbacujemo - oko 80 posto čestica u zatvorenim prostorima koje se presijavaju na suncu zapravo su mrtve ćelije kože ljudi.

Ipak, većina tela se sastoji od živih tvari, poput biološke pšenice koja spaljuje hranu za energiju potrebnu za disanje i kretanje, grejanje i razmišljanje. Ćelije organizma su vrlo aktivne i zaposlene deljenjem milion puta svakog dana. Svaki put kad se ćelija podeli, enzimi koji učestvuju u sintezi u proseku rade čak oko 120 hiljada grešaka.

Puno ili malo, sasvim je nebitno, sve dok se ne dogodi ključna greška koja deluje kao okidač raka zahvaljujući abnormalnom radu ćelije, rastu i neprekidnom dupliranju. Takva ćelija ignoriše signale da prestane, pa stimuliše telo da je snabdeva krvlju kako bi još rasla. Tada se takva ćelija beskonačno razmnožava, odnosno rak širi po telu. 

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Naravno, ključno je i o kojem se tipu raka, odnosno greške radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije - ukupno postoji čak njih 200 različitih. 

Oboje puše, a samo jedno je dobilo rak

Svi su čuli ili poznaju nekog ko je zbog svega - i načina života i genetike - trebalo da dobije rak. Na primer, neko ko je pušio tri kutije cigareta na dan, ili neko ko je gojazan celog života i uz to pije, biznismen koji ne jede ništa pre pet popodne osim sopstvenog stresa. A, svi znaju i nekoga ko nikada nije pio, pušio, nije bio debeo, a ipak je umro od raka.

Foto: pixabay.com/unsplash.com/robina weermeijer

Foto: Ilustracija

Krajnja se istina, ipak, skriva u našim genima, a ne u stilu života. Posmatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili da je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su prikladno nazvali "genima dugovečnosti".

- Otkrili smo niz genetskih markera koji podstiču dugovečnost, a ti isti geni mogu da se nađu kod ljudi koji su doživeli duboku starost. Oni funkcionišu tako da podstiču ćelije na brži oporavak od negativnih biohemijskih uticaja - objašnjava profesor Morgan Levin.

To se smatra i evolucionom mutacijom, a srećnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 odsto verovatnoće da će ikad u životu dobiti rak, dok je kod ostalih šansa od 40 do 60 odsto.

Još nema odgovora o tačnom uzroku nastanka

Dr Ljerka Eljuga, među vodećim je hrvatskim specijalistima onkologije i radioterapije. Kaže kako nauka još nema odgovor na pitanje o tačnom uzroku nastanka raka.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- Ne znamo zašto neka ćelija počne da se deli bez ikakve kontrole i koji je to mehanizam koji pokreće takve promene. Taj inicijalni faktor ne možemo da znamo. Ali, znamo šta se smatra najčešćim uzročnicima pojave bolesti, a oni najčešće kreću od uzročnika u našem celom životu i okruženju -objašnjava dr Ljerka Eljuga.

Pet nespornih uzročnika mutacija

Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup, a to su upravo oni uzrokovani spoljnim faktorima. Uopšeno, postoje njih pet koji su neosporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim tim i raka.

To su:

• Preterano sunčanje, posebno u mlađoj životnoj dobi
• Pušenje
• Debljina
• Hormonalne terapije/izloženost zračenjima
• Konzumiranje prerađene hrane/unos premalo vlakana