Ako često preskačete OVAJ OBROK, rizikujete da obolite od depresije!
IZVOR: Republika - 09.03.2020 | 21:23
Već znamo da postoje veze između onoga što jedete i mentalnog zdravlja, a sada je nova studija otkrila da preskakanje ili odlaganje obroka, posebno doručka, može da poveća rizik od pojave depresije!
Foto: pixabay.com
Takođe, otkriveno je da i to kada jedete može imati uticaja!
Objašnjavajući zašto su sproveli istraživanje, koje je objavljeno u časopisu "Psihološka medicina", autorka studije Johana Vilson, doktorka na Univerzitetu u Tasmaniji, rekla je:
- Istraživanje je pokazalo da je zdrava ishrana povezana sa manjim rizikom od depresije. Zanimalo nas je da li je i vreme kada su ljudi jeli tokom dana bilo povezano sa većim ili manjim rizikom od depresije - rekla je Vilsonova.
Foto: Photo by Sydney Sims on Unsplash
Da bi to saznali, tim je zamolio preko 1.000 ljudi (od 26 do 36 godina) da zabeleže koliko su jeli prethodnog dana. Zatim su zamolili iste učesnike da odgovore na ista pitanja pet godina kasnije, kada su imali između 31 i 41 godine. Učesnici su takođe svaki put dovršili procenu poremećaja raspoloženja, kao što su depresija, distimija (trajna, blaga depresija) i bipolarni poremećaj.
Rezultati su otkrili da su oni koji su preskočili ili pojeli kasni doručak bili skloniji poremećajima raspoloženja, u poređenju sa učesnicima koji su se držali tradicionalnijeg rasporeda obroka doručka, ručka i večere, približno u isto vreme svakog dana.
- Naša studija naglašava da kada jedete može biti važno za vaše zdravlje, a ne samo šta i koliko jedete. Otkrili smo da ljudi koji su skloni tome da preskoče ili odlože doručak i konzumiraju veći deo dnevnog unosa hrane kasnije tokom dana, češće imaju poremećaje raspoloženja - rekla je Vilsonova za PsiPost.
- To može biti posledica efekta koje ima jedenje u isto vreme na hormone, ali može biti i zavisno i od toga da li je neko osoba jutarnjeg ili večernjeg tipa - dodaje ona.
Foto: Photo by Brooke Lark on Unsplash
Iako se studija izvodila tokom dužeg vremenskog perioda, treba napomenuti da nešto više od hiljadu studija slučaja nije ogroman broj. Takođe treba uzeti u obzir i druge faktore, poput depresije koja često čini ljude nemotivisanima - što bi zauzvrat moglo da utiče na njihovu sposobnost da se pridržavaju redovne rutinske ishrane, pa čak i pripremanja obroka.