Evo šta je neregulisani dijabetes koji je imala doktorka (60) koja je umrla od koronavirusa u Nišu

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Budući da mnogima nije jasno šta to tačno znači, iz jedne beogradske bolnice objasnili su nam da se radi o stanju kada se dijagnoza ne poštuje, odnosno osoba jede i pije nedozvoljene namirnice ili jednostavno, ne zna da ima dijabetes.

U jednom malom broju slučajeva neregulisani dijabetes nastaje onda kada insulin ne pomaže, pa neprestano varira i stvara težu kliničku sliku dijabetesa.

Stoga da bi dijabetes bio regulisan preporučuje se prepoznavanje simptoma kod onih koji još uvek ne znaju da ga imaju, odnosno strogo pridržavanje terapije i uputstava lekara kod onih kojima je on već dijagnostikovan.

Dijabetes ( šećerna bolest ) se manifestuje karakterističnim simptomima: - Izražena žeđ - Učestalo mokrenje - Gubitak telesne mase uprkos često povećanom apetitu i pojačanom kalorijskom unosu nrane - Brzo zamaranje i osećaj malaksalosti - Mučnina

Većina obolelih ima izražene sve ove navedene karakteristične simptome. Međutim kod simptoma koji nisu  izraženi, bolest se otkrije slučajno pri nekom od kontrolnih pregleda.

Neki od simptoma dijabetesa  (ne toliko karakteristični) su i: - Pojačana potreba za slatkim - Svrab na polnim organima - Promene na koži (čirevi, svrab na koži, perutanje)

Ako imate neki od ovih simptoma, potrebno je da obavite osnovne laboratorijske analize krvi i analizu urina.

Koja stanja još može izazvati neregulisani dijabetes?

1) DIJABETESNU KETOACIDOZU (DKA)

DIJABETESNA KETOACIDOZA DKA predstavlja najučestaliju i najtežu akutnu komplikaciju dijabetesa. Karakteristična simptomatologija praćena hiperketonemijom, hiperglikemijom i metaboličkom acidozom je ujedno i klinička definicija oboljenja.

DKA je težak metaboličkiporemećaj koji označava kranje neregulisani dijabetes praćen nedostatkom insulina (apsolutnim ili relativnim) koji zahteva hitno lečenje.

2) HIPERGLIKEMIJSKU, HIPEROSMOLALNU, NEKETONSKU KOMU (HHOS)

Karakteriše se izuzetno visokim vrednostima glikemije, najčešće većim od 33,3 mmol/l (po nekim autorima i preko 40 mmol/l), povećanom osmolarnošću plazme, većom od 320 mOsm/l, normalnim acidobaznim stanjem (pH veći od 7,3 a bikarbonati veći od 15 mEq/l). 

Značajna karakteristika ovog stanja je hiperglikemija bez acidoze, dehidracija sa prerenalnom uremijom, depresija funkcije nervnog sistema, sa češćim i težim poremećajima svesti nego u toku DKA, neretko koma, s pretežnim javljanjem kod starih ljudi.

3) LAKTIČNU ACIDOZU (LA)

Definicija govori da se radi o metaboličkoj acidozi usled povećanog stvaranja laktata i smanjenja pH arterijske krvi. LA se deli na dve podgrupe:

1. tip A, ako postoji smanjena perfuzija tkiva i hipoksija, kao što su šok, srčanainsuficijencija, respiratorna insuficijencija, anemija.

2. tip B, ako tih promena nema, udružen sa nekim drugim oboljenjima, kao što su dijabetes melitus, unos lekova ili toksina, i urođene metaboličke greške, neoplazme, oboljenja jetre, konvulzije, etanol, salicilati, metanol, fruktoza, sorbitol, tip 1 glikogenoze, deficit fruktozo 1,6-di-fosfataze.

4) HIPOGLIKEMIJU

Hipoglikemija, poznata i kao nizak nivo šećera u krvi, javlja se kada su nivoi glukoze (šećera) u krvi previše niski. Hipoglikemija je uobičajena kod osoba sa dijabetesom koje koriste insulin i kod nekih (ali ne svih) pacijenata koji koriste lekove koji se unose oralno.