Korona vam je poremetila sve planove! Evo kako da se nosite sa tim i šta da radite

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Neko je planirao da otputuje, neko da najzad kupi kola za koja je štedeo duže vreme, neko da baš juče  krene u teretanu kako bi doveo svoje telo u top formu, ali, eto, dođe korona i svi planovi padoše u vodu.

Kako da se nosite sa tom novonastalom situacijom i prebrodite teške trenutke, kako da donosite odluke na neočekivane izazove, objašnjavaju nam psihoterapeuti sa Fejsbuk stranice "Hajdemo zajedno".

Šta raditi kada planovi propadnu ?

Napravite nove  :)

Prosto i jednostavno zar ne?

Trenutna situacija koja nas okružuje nekako sama nameće ovo pitanje. Kako se prilagoditi situaciji koja remeti planove, pomera rokove i dovodi do frustracije?

Svi mi imamo planove, i ideje i ciljeve kako naš život treba da izgleda. Većina nas radi i u skladu sa tim idejama. Na primer: do trideset i pete želim da sam ostvaren/ostvarena na svom poslu, da imam već započet startup, u srećnom braku, da imam jedno/dvoje/troje dece, malu vikendicu na obali Dunava. Ili želim da postanem traženi fotograf, da moje slike vise po galerijama Evrope, da putujem i stičem prijateljstva sa ljudima svih nacija i da me nikada jedno mesto ne drži dugo.

I krenemo da radimo na našim ciljevima, pravimo planove, neko do tančina sređuje svoje korake, neko sa malo manje detalja. Nekome se posreći pa napravi odmah pet koraka, neko tapka u mestu.

Nekada me pravljenje planova za svoj život podseća na dečije igre. Dete uzme lutkice, postavi ih na svoja mesta i onda kaže : ,, Ti si tu, ti si tu, i ti to radiš, ti to, ovo se od tebe očekuje a ovo od tebe" i tako u nedogled. Na žalost ni na jednu stavku u našem planu ne možemo da računamo da će se povinovati našim očekivanjima. Jer to nije život. Naravno,ne zalažem se za to da čovek treba da odustane od ciljeva jer eto, život nije fer. Ali ima mnogo boljih stvari od ispunjenog cilja.

Bolji je put do cilja nego sam cilj.

Bolje je uživati na tom putu nego planirati uživanje na kraju puta. Ne biti u životu kao Bart i Lisa koji sve vreme vožnje viču : ,, Are we there yet, are we there yet?!"

Bolje je imati kratkoročne ciljeve koje će smanjiti frustraciju što nam se nešto VELIKO nije ispunilo. Ne plan za 5 godina, ne za 10 već plan za sutra, za ovu nedelju, za ovaj mesec. Plan da jednom godišnje pročitam 50 knjiga mora da krene od prve stranice i prvog poglavlja- e to je kratkoročni cilj.

Na kraju dana, nekada je i ok biti bez plana. Sesti u fotelju i bindžovati sezonu omiljene serije. Da Dete u vama oseti slobodu bez plana. A onda sutradan, vratiti se kratkoročnim ciljevima- oprati sudove, pročitati par stranica knjige, reći nekome bitnim da ga volimo.