Proleće donosi probleme sa štitnom žlezdom: Evo kako da je održite zdravom!


IZVOR: Republika - 26.04.2020 | 04:15


Štitna žlezda, mala vratna žlezda koja oblikom podseća na leptira, može se pretvoriti u pravo "čudovište".

Foto: youtube.com/Geeky Medics

Foto: Ilustracija

Zimi je štitna žlezda, baš kao i godišnje doba, bila usporena i na nižem energetskom nivou, a nakon toga stigao je "šok" – prolećno buđenje. Prelaz iz zime u proleće je svojevrsni stres, posebno ako imate neuravnotežene hormone.

Kod osoba s hipotireozom (smanjenim radom žlezde) mogu biti još izraženiji simptomi koji inače prate hipotireozu: umor i osećaj nedostatka energije, oslabljen imunološki sastav, pospanost, potištenost, teškoće u održavanju pažnje i koncentracije...

Kod osoba s hipertireozom (prekomernim radom žlezde) u proleće se mogu dodatno pojačati uobičajeni simptomi hipertireoze: nemir, pojačano znojenje, ospadanje kose, glavobolje, lupanje srca, sindrom nervoznih crieva... Osobe s hipertireozom u proleće mogu imati osećaj da će iskočiti iz kože - kaže specijalista otorinolaringologije dr Ante Škaro.

 

 

Za zdravlje štitne žlezde poželjno je:

1. Selen – nalazi se u pečurkama, morskim rakovima, bakalaru, tuni, telećoj jetri, brazilskim oraščićima, semenkama suncokreta, zrnima žitaricama...

2. Cink – sadrže ga teleća jetra, crveno meso, šampinjoni, spanać, tikvice...

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija3. Gvožđe– prirodni su izvori crveno meso, teleća jetra, riba, jaja, orašasti plodovi, spanać, blitva, kelj, kupus...

4. Kalcijum – ima ga u zelenom lisnatom povrću, brokoliju, mleku i mlečnim proizvodima, repi, lososu, školjkama, orašastim plodovima...

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

5. Vitamin E – nalazi se u pšeničnim klicama, hladno ceđenim biljnim uljima, orasima, bademima, lešnicima, semenkama suncokreta, paradajzu, avokadu, zelenom lisnatom povrću...

6. Vitamin D – iako je u manjoj količini prisutan u nekim namirnicama (npr. u masnijoj morskoj ribi, jajima i mlečnim proizvodima), kao osnovni izvor vitamina D preporučuje se umereno izlaganje suncu jer tako telo samo proizvodi vitamin D.

 

7. Omega-3 masne kiseline – sadrže ih sardina, inćuni, losos, tuna, alge, laneno i maslinovo ulje, orasi...

8. Probiotici ili takozvane dobre bakterije – prirodno se nalaze u kefiru i drugim vrstama fermentisanih proizvoda...