Kijate, kašljete, čini vam se da ćete poludeti: Da li su sezonske alergije povezane sa psihom?
IZVOR: Republika - 08.06.2020 | 09:13
Alergija je reakcija imuniteta na bezopasne supstance poput polena, a neugodni simptomi kao što su kijanje i curenje nosa su pokušaji organizma da se od njih zaštiti. Osim fizioloških uzroka, znaučnici su pokušali da otkriju da li postoje i psihološki uzroci nastanka alergija.
Foto: pixabay.com
Zaključak je da psihološki razlozi nisu uzroci alergija, ali da negativna emotivna raspoloženja pogoršavaju simptome. Donosimo kratki pregled eksperimenata i naučnih nastojanja da se pronikne u povezanost alergija i psihe.
Foto: pixabay.com
Testovi s placebom
Lekari već dugo sumnjaju i istražuju povezanost alergije i psihe. Godine 1883. dr Morel Mekenzi (Morell Mackenzie), pionir u području medicine uha, nosa i grla, primetio je da se napadi višestrukog kijanja češće javljaju kod osoba sklonijih nervozi. U četrdesetim godinama 20. veka, lekari su zaključili da kod pacijenata mogu isprovocirati alergijski napad. U jednom slučaju, doktor je izložio pacijenta biljci zlatnici, a da pacijentu nije rekao da je biljka veštačka. Pacijent je odmah počeo da kija i nos mu se začepio. Simptomi su brzo nestali nakon što je doktor bolesniku otkrio da ga je obmanuo.
Eksperimenti poput ovoga izazvali su interseovanja za hipnozu kao mogući tretman za alergije. Ugledni medicinski časopis "The Lancet" je 1958. godine izvestio o slučaju žene čije su se alergije izlečene hipnozom. Ali, početni entuzijazam za ovu tehniku je nestao nakon što drugi lekari nisu uspeli da ponove ove rezultate. Na kraju je hipnoza napuštena kao metoda lečenja alergija.
Ipak, doktori su nastavili da primenjuju visoku učestalost naizgled psihosomatskih simptoma među alergičnim pacijentima. U britanskom istraživanju na više od 10.000 osoba, sprovedenom devedesetih, 20 odsto ispitanika reklo je da su razvili svrab, osip i druge alergijske simptome kao odgovor na različite namirnice. Manje od dva posto reagovalo je na ove namirnice na formalnom testiranju kože.
Foto: pixabay.com
Emocije i psihološki stres ne mogu uzrokovati alergije, ali mogu pogoršati simptome
Placebo studije pokazale su se vrlo korisnim u razlikovanju psihičkih simptoma od alergijskih. Istraživači su 2011. godine proučavali učinak placebo inhalatora na bolesnike s blagom do umerenom astmom, stanjem koje često koegzistira s alergijama. Otkrili su da su pacijenti primetili isti nivo olakšanja s placebo inhalatorom kao i sa stvarnim inhalatorom za astmu. Ipak, kad su im testirali pluća njihova funkcija je bila poboljšana samo kada su koristili prave lekove.
Nemačka studija iz 2018. godine potvrdila je efikasnost placeba kod pacijenata s alergijskim rinitisom. Alergijski simptomi poput svrbaba, kijanja i curenja iz nosa poboljšali su se iako su pacijenti bili svesni da primaju placebo. Ipak zaključak izvučen iz ovih studija je da emocije i psihološki stres ne mogu uzrokovati alergije, ali mogu pogoršati simptome.
Zatim, iako pojedine tehnike koje se oslanjaju na povezanost tela i uma poput meditacije mogu biti korisni dodaci u ublažavanju simptoma, one nisu dovoljne za lečenje temeljnog problema. Na kraju, placebo studije pokazuju da odnos lekar-pacijent može biti terapijski. Održavanje bliskih odnosa s lekarom koji pacijentu odgovara može biti jedan od najboljih načina da se maksimiziraju prednosti lekova i terapija za alergije.
Foto: pixabay.com
Alergija kao rezultat potisnutih emocija
U naučnom članku Psihosomatska teorija alergijske osetljivosti; alergija kao kvazi uslovljena reakcija (A psychosomatic theory of allergic sensitization; allergy as a quasi conditioned reaction), objavljenom u US National Library of Medicine National Institute of Health prikazana je psihosomatska teorija o procesu senzibilizacije neposredne alergije. Prema ovoj teoriji, alergijski sistem nastaju iz nedostatne lokalne obrambene funkcije sluznice disajnih puteva.
Pretpostavlja se da osobe, s određenim raspoloženjem i iskustvom, u određenim konfliktnim situacijama u kojima se emocionalni impulsi ne mogu izraziti, trpe opstruktivnu hiperfunkciju sluznice nosa i/ili bronhija, uključujući hiperemiju, oticanje, hipersekreciju. Ove modifikacije su rezultat potisnutih agresivnih izraza (npr. bes) u vezi s tendencijama izbegavanja.
Pretpostavlja se da je neko osetljiviji na alergene koji se nalaze na mestima gde njegovi emocionalni impulsi nisu izraženi. U ovom kontekstu, na primer, alergija na kućnu prašinu odnosi se na sukobe u kući, ali ne moraju se nužno pripisati simboličke kvalitete samoj kućnoj prašini.
Foto: pixabay.com
Šta kažu alternativci?
Luiz Hej (Louise Hay), osnivačica pokreta samopomoći i autorka brojnih knjiga smatra da alergične osobe treba da se zapitati na koga su zapravo alergične, a smatra i da treba da rade na svom samopouzdanju. Ina Segal (Inna Segal), autorka knjige "Tajni jezik vašeg tela" o uzrocima nastanka alergija piše: "Osećate da vas drugi ljudi razdražuju i ljute. Odričete se svojih moći. Krivite druge ljude i događaje za svoje negativne reakcije.
Opsednuti ste ljudima koji su vas povredili. Teško praštate, a bol koju su vam naneli smatrate blagoslovom. Dopuštate drugima da kontrolišu i upravljaju vama, a zatim ih odgurujete od sebe ne pružajući im ljubav i dobrotu. Ne znate da postavite granice prema drugima. Razdražljivi ste zbog stvari koje se događaju oko vas. Izuzetno ste osetljivi na tuđe ponašanje i njihova mišljenja o vama. Frustrirani ste činjenicom da niko ne čuje i ne rešava vaše životne probleme. Opirete se životu. Previše ste usmereni na ono što volite i ne volite. Ne dopuštate sebi potpuno izražavanje onoga što jeste."
Foto: pixabay.com