Jedan od najmoćnijih lekova u prirodi: Samo jedna šaka lešnika dnevno leči brojne bolesti

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Lešnik spada u koštunjavo voće, zajedno sa orasima, bademima, pistaćima, kestenom, indijskim orahom. Ova grupa namirnica je bogataomega 3 i omega 6 masnim kiselinama i zbog toga ih često nazivaju čistačima krvi i čuvarima srca.

Plodovi sadrže 61% masti, i to su najvećim delom nezasićene masne kiseline, oleinska i linoleinska. Sadržaj ugljenih hidrata je 17%, a oko 15 % su proteini.

U jezgru se nalaze i vitamin C, vitamin A, tiamin (vitamin B1), riboavin (vitamin B2), niacin (vitamin B3), pantotenska kiselina (vitamin B5), vitamini E i K, vitamin B6, kolin (vitamin B8), betain, folna kiselina (vitamin B9). Od minerala sadrži kalcijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, bakar, mangan, selen i cink. 100 g lešnika ima 628 kcal (2629 kJ) i 10 g dijetalnih vlakana. 

Nutricionisti predlažu da se uvrsti i u dijete, zbog mnogobrojnih povoljnih uticaja na zdravlje. 150 g nedeljno je zdrava zamena za slane grickalice koje su jedan od glavnih krivaca za gojaznost. Istraživanja pokazuju da konzumiranje lešnika (oko 30 g dnevno) ne utiče na povećanje težine, a ima mnoga pozitivna dejstva (štiti kožu i zube, utiče na rast i vitalnost kose, jača imunitet, predupređuje depresiju – sve one stvari na koje dijeta sa niskim unosom energije može loše da deluje).

Za to su zaslužni vitamini, minerali i ulja kojima je lešnik bogat. Vitamin A blagotvorno utiče na kožu i kosu, jača zube i skoro sve unutrašnje organe, kao i imunitet.

Vitamin E čisti krvne sudove i štiti srce, a zbog održavanja vitalnosti kože, našao je primenu i u farmaceutskoj industriji (lešnik se često koristi u uljima za masažu, ali i u sredstvima za zaštitu kože od sunca). U 100 g lešnika je oko 15 g vitamina E i to je preporučeni dnevni unos ovog vitamina. Betain je važan za pravilno funkcionisanje bubrega i detoksikaciju organizma.

Foto: pixabay.com

Vitamini F i K takođe utiču na kožu i kosu, kao i na metabolizam. Vitamini B grupe su važni za mišićnu masu i energiju, rad mozga i za nervni sistem. Folna kiselina je važna u trudnoći za razvijanje ploda, a njen manjak dovodi do anemije, i može dovesti i do začepljenja krvnih sudova. Vitamin B1 je neophodan za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, mišića i stvaranje eritrocita. Riboavin utiče na kožu, i njegov manjak izaziva kožne bolesti.

Pantotenska kiselina je stimulans nadbubrežne žlezde, smanjuje umor i povećava izdržljivost, pomaže u odbrani od simptoma stresa i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi. Sprečava taloženje holesterola na zidovima krvnih sudova, a važan je i za održavanje kože i kose.

Lešnik ne sadrži holesterol, kao ni ostali biljni plodovi, ali ima sastojke koji smanjuju holesterol u krvi. Omega3 i omega6 kiseline su, pored vitamina B grupe, važne za čišćenje krvnih sudova i prevenciju moždanog i srčanog udara.

Lešnik pomaže u oporavljanju rekovalescenata, obolelima od rahitisa, reume, anemije. Redovnom konzumacijom lešnika se ubrzava eliminacija peska iz bubrega i mokraćnih kanala, a ublažava i tegobe izazvane astmom i bronhitisom.

Cvetne rese, lišće i kora lešnika se koriste u prevenciji i lečenju žutice, upale pluća i niskog pritiska.