Problem savremenog čoveka: Ove 3 bolesti možete da dobijete ukoliko dugo sedite za računarom


IZVOR: Republika - 08.10.2020 | 19:27


Većina poslova je danas vezana za kompjuter, a ukoliko provodite više od četiri sata dnevno "prilepljeni" za ekran računara, važno je da znate koje su sve moguće posledice.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Sedenje u lošem položaju i stalna izloženost očiju veštačkom svetlu mogu dosta da utiču na pojavu određenih fizičkih tegoba.

Predstavljamo vam tri najčešće bolesti koje izaziva predugo sedenje za kompjuterom i načine kako da ih sprečite.

 
$bp("Brid_02185095", {"id":"23088","width":"16","height":"9","carousel":"238"});

1. Osteohondroza

Ovaj naziv skoro da je drugo ime za bol u leđima, jer skoro 80% svih bolova u ovom predelu nastaje kao posledica osteohodroze. Ta bolest predstavlja atrofiju tkiva diskova. Veličina diskova se smanjuje, apsorpcija potrebnih materija takođe, diskovi gube elastičnost i sposobnost da obavljaju svoje funkcije kako treba. Kod osteohondroze dolazi i do smanjivanja funkcija ligamenata i mišića koji omogućavaju diskovima pravilnu funkciju, a sve to zajedno utiče na celokupno stanje kičme.

Najčešće se manifestuje bolom u leđima, vratu, rukama i ramenima. Ovu bolest često prati loša cirkulacija, vrtoglavica, glavobolja, tinitus, utrnulost u prstima, bol i osećaj pečenja u grudima, osećaj slabosti, a može doći i do oštećenja vida, piše Krstarica.

Prevencija osteohondroze

Obezbedite osnovne uslove za rad – stolica na kojoj sedite mora da bude udobna, ali ne previše mekana. Naslon ne sme da bude ravan, već da prati prirodnu zakrivljenost kičme. Pozicija kompjutera ili laptopa treba da bude takva da sredina monitora bude tačno naspram vaših očiju – to će sprečiti dodatno krivljenje kičme i pritisak na vratnu kičmu. Takođe, odvojite pet minuta za mini zagrevanje, na svakih sat vremena – istežite vrat okretanjem glave, istegnite leđa, uradite nekoliko čučnjeva ili sličnih vežbi.

Foto: pixabay.com

Tekst potpisa

2. Sindrom suvih očiju

Zaštitni sloj kojim je prekrivena jabučica našeg oka pravilno radi zahvaljujući treptanju. Potpuno je normalno da trepnemo 20 sekundi u toku jednog minuta. Ali, dok gledamo u ekran, trepnemo dva puta manje nego što je normalno, pa se suzna tečnost ne obnavlja na vreme. Tako dolazi do sindroma suvih očiju i oči gube svoju prirodnu zaštitu.

Ovaj sindrom se manifestuje osećajem peckanja, svraba, iritacije i crvenila oka, a mogu se javiti i drugi neobični simptomi u očnom predelu.

Prevencija sindroma suvih očiju

Vrlo je bitno da održavate optimalan unos tečnosti. Takođe, na svakih 20 minuta trebalo bi da se skonite od računara ili bar da zatvorite oči, najmanje 1 minut. Zatvorite oči što čvršće. Odvojite po minut, nekoliko puta dnevno i trepćite što češće, kako bi se podstakla proizvodnja suzne tečnosti.

 
$bp("Brid_02185136", {"id":"23088","width":"16","height":"9","carousel":"226"});

3. Sindrom karpalnog tunela

Karpalni tunel nalazi se na prednjoj strani ručnog zgloba. Smešten je između osam malih kostiju ručnog zgloba, dok je gornja strana zatvorena poprečno postavljenim karpalnim ligamentom. Preko njega prelazi medijalni nerv, koji je kod sindroma karpalnog tunela pod konstantnim pritiskom. Simptomi su svrab, bol i osećaj trnjenja u prstima, ruci i ručnom zglobu, a moguća je i utrnulost u kažiprstu i srednjem prstu.

Prevencija sindroma karpalnog tunela

Neka sto za kojim radite da bude dovoljno veliki da na njega možete da stavite obe ruke. Takođe, stolica, tastatura i miš moraju da odgovaraju vašoj anatomiji, odnosno da ne izazivaju nikakve tegobe. Pravite pauzu od rada, na oko sat vremena, da uradite jednostavne vežbe u trajanju od minut ili dva: stiskajte i opuštajte pesnice, vrtite šake u smeru kazaljke i obrnuto, istegnite ruke ispred sebe, istovremeno mrdajući vaše prste.