ŠTA SVE NASLEĐUJEMO OD RODITELJA!? Lepe oči i kovrdžava kosa su samo sitnice vidljive na prvi pogled! POGLEDAJTE SPISAK!

IZVOR: Republika - 01.03.2021 | 23:15

Boja očiju, kovrdžava kosa, visina, rupica na bradi, oblik nosa… to su najčešće asocijacije na ono što nasleđujemo od roditelja.

Foto: pixabay.com

Međutim, postoji niz drugih stvari koje možemo naslediti od roditelja, a koje nisu vidljive na prvi pogled.

Osim fizičkih osobina i izgleda, od roditelja možemo naslediti i neka oboljenja, ali i crte karaktera. Sve što se prenosi sa generacije na generaciju prenosi se zahvaljujući dominantnom genu koji je nosilac određenih osobina.

Nasleđivanje fizičkih osobina

Nauka je otkrila razlog zbog kog često devojčice liče na svoje očeve, dok su dečaci fizički sličniji majci. Iks hromozom koji dečaci nasleđuju od majke bogat je naslednim materijalom koji određuje fizički izgled, dok je isti taj iks hromozom sa očeve strane mnogo “siromašniji” ovim materijalom. Kako devojčice nasleđuju po jedan iks hromozom od oba roditelja – one imaju podjednaku šansu da liče i na oca i na majku, a specifičniji fizički izgled zavisi od toga ko je nosilac kog dominantnog gena.

Boja kose i očiju nasleđuje se na gotovo isti način. Roditelji sa svetlim očima i svetlom kosom najverovatnije će imati dete sa ovim fizičkim osobinama, a tamnooki roditelji – dete sa tamnim očima. Izuzeci su retki, ali i to se dešava. Dovoljno je da jedan roditelj ima kovrdžavu kosu kako bi se to prenelo na dete, s obzirom na to da kovrdžavu kosu nosi dominantni gen.

Nasledne bolesti i poremećaji

Foto: pixabay.com

U nekim slučajevima, za prenošenje bolesti sa roditelja na dete potrebno je da određeni gen nose oba roditelja, dok je za neke bolesti dovoljno da se nađe u genetskom kodu jednog roditelja. U slučaju kada do bolesti dođe zbog nasleđivanja gena od oba roditelja, govori se o naslednoj bolesti kao što su hemofilija, distrofija mišića, daltonizam…

Čak i kada se bolest ne manifestuje kod roditelja, u kombinaciji gena koji nose, a koje dete nasleđuje – može doći do oboljenja kod deteta, upravo zbog genetske mutacije koja je nastala ovim putem. Ove genetske bolesti mogu biti monogenetske – izazvane promenom samo jednog gena, hromozomske – zbog promene u broju gena i strukturi hromozoma i multifaktorne – gde uticaj mogu imati i spoljašnji faktori, ali i više gena. Ipak, nisu sve genetske bolesti nasledne, već mutacija može nastati i tokom trudnoće, što je slučaj sa Daunovim sindromom.

Nasledna/nenasledna oboljenja

Određene bolesti i oboljenja mogu biti i genetski preneta, a mogu biti i posledica najrazličitijih spoljnih faktora. Iako mnogo faktora može uticati na nastanak određene bolesti, u slučajevima kada jedan ili oba roditelja boluju od iste bolesti – šansa za oboljevanje je i kod deteta povećana.

Ovo su bolesti koje se najčešće nasleđuju od roditelja iako mogu nastati i zbog spoljnih faktora tokom života:

Alergije – nasleđuju se u 60 odsto slučajeva ako oba roditelja imaju određenu alergiju, dok je rizik od nasleđivanja smanjen na 40 odsto ako sam jedan roditelj pati od alergije. Ipak, alergije mogu biti izazvane i određenim spoljnim faktorima.

Gojaznost – iako može da se stekne u toku života usled poremećaja u ishrani i nepravinog načina života, gojaznost može biti i nasledna. Male su šanse da će dete biti sitno ukoliko su oba roditelja veoma krupna, a pedijatar već u prvoj godini može na osnovu odnosa težine i visine deteta da oceni da li postoje znaci nasledne gojaznosti.

Bolesti zuba i karijes – iako karijes nastaje kao uticaj bakterija koje se nalaze u ustima usled neadekvatne higijene i brige o zubima, genetski je prenosiva sklonost ka karijesu. Kvalitet zuba i sklonost ka problemima sa zubima je nešto što se može naslediti od roditelja.

Astma – upala disajnih puteva praćena kašljem i otežanim disanjem može nastati i usled alergija u ranom periodu života, da bi kasnije to prešlo u bronhijalnu astmu. Ipak, ovome su za 25 odsto sklonija deca kod kojih jedan roditelj boluje od astme, dok je procenat šanse za oboljevanjem od astme veći ukoliko se ona dijagnostifikuje kod oba roditelja.

Ekcem i psorijaza – iako može biti posledica jake bakterijske unfekcije (kao što je upala krajnika ili ždrela, a kod adolescenata – usled psihofizičkog stresa), psorijaza se može i naslediti genetskim putem. Ekcemi su češći kod dece koja odrastaju u porodici gde ima obolelih od alergija, te se na isti način prenose i ovi problemi sa kožom.