U strahu od korone ponašamo se nerazumno: VITAMIN D može da OŠTETI SRCE ako preterate sa dozama!

Foto: pexels.com

Foto: Ilustracija

Za dramatičan ton u upozorenju američkih naučnika i te kako ima razloga, tvrde srpski stručnjaci, s obzirom na to da se, prema zvaničnim podacima, prodaja raznih suplemenata i vitamina u našoj zemlji duplirala tokom pandemije virusa KOVID-19. Kako tvrde, hipervitaminoza D (svojevrsno predoziranje ovim vitaminom) nije preterano česta, ali posledice mogu biti katastrofalne.

Za samo nekoliko meseci, naučnici su od upozorenja o nedostatku vitamina D u populaciji prešli na upozorenje o zloupotrebi i neselektivnoj upotrebi suplemenata koji se nude za poboljšanje imuniteta, piše španski list Pais.

Moguće posledice: - Povećano izlučivanje kalcijuma i visok nivo kalcijuma u krvi, što dovodi do poremećaja srčanog ritma - Bubrežna insuficijencija - U ekstremnim situacijama čak i smrt

- Potrebe za vitaminom D mogu se razlikovati od osobe do osobe, tako da ne postoji jedinstveni nivo koncentracije 25-hidroksivitamina D koji definiše nedostatak, a ne postoji ni konsenzus u pogledu preciznog nivoa vitamina D koji bi trebalo unositi - navodi se u saopštenju severnoameričkog tima stručnjaka.

Naučnici američkog nacionalnog instituta za zdravlje upozoravaju da su previsoke koncentracije vitamina D u krvi gotovo uvek posledica njegove prevelike konzumacije putem dijetetskih suplemenata i da mogu prouzrokovati bubrežnu insuficijenciju i srčanu aritmiju, na kraju i smrt.

Foto: pexels.com Foto: Ilustracija Milan Rakić (Farmaceutska komora): Više od 4.000ij dnevno može da šteti Preporuke za unos vitamina D umnogome zavise od toga kog je uzrasta osoba, njenog fiziološkog stanja, životnih navika, kao i u kom delu sveta trenutno boravi i koliko je dnevno izložena sunčevim zracima, objašnjava Milan Rakić iz Farmaceutske komore Srbije. - Za većinu ljudi unos od 10 mikrograma (400ij) vitamina D dnevno bi bio dovoljan. Treba savetovati da se ne unosi više od 100 mikrograma (4.000ij) po danu zato što to može izazvati štetne efekte. Preporuka je da se u slučaju unosa veće terapijske doze vitamina D vrši praćenje, odnosno merenje njegovog nivoa u organizmu - precizira Rakić i naglašava da do viška vitamina D ne može doći zbog prekomernog izlaganja suncu, ali može usled njegovog preteranog dodatnog unosa u organizam.

Konzumacija previše bilo koje hranljive materije, čak i one neutralne poput vode, može imati štetne posledice, poručuju Amerikanci.

Upozorenje je u istom danu stiglo i sa drugog kraja sveta. Tako je, objavljujući pisanu izjavu o prekomernoj upotrebi vitamina, posebno vitamina D, u pokušajima da imunološki sistem postane snažan, internista dr Betul Mercan iz bolnice Medipol Mega u Istanbulu, rekla da hipervitaminoza D nastaje kao rezultat preterane i nepotrebne upotrebe vitamina D, kao i da može rezultirati raznim zdravstvenim problemima.

- Većini ljudi koji redovno jedu ne trebaju dodaci, ali postalo je uobičajeno da pacijenti nesvesno koriste visoke doze različitih vitamina, posebno tokom pandemije - navela je dr Betul Mercan i objasnila da hipervitaminoza D može da se javi zbog dugotrajnog unosa vitamina D ili zbog upotrebe velikih doza u kratkom vremenskom periodu.