OVA BOLEST JE SVE ČEŠĆA I KOD MUŠKARACA I KOD ŽENA: Kako se izboriti sa nekontrolisanim mokrenjem?

Foto: pexels.com

Foto: Ilustracija

Ova neprijatna pojava može da dovede do psihičke nesigurnosti i depresije, problema u seksualnom i porodičnom životu i može značajno smanjiti kvalitet života pacijenata.

- Urinarna inkontinencija muči i žene i muškarce od kada je sveta i veka. Navikli smo da govorimo samo o ženskoj inkontinenciji. Ovo je verovatno zbog toga što se generalno smatra da će se sve žene koje su se prirodno porađale u jednom trenutku neminovno suočiti s ovim problemom i da tu nema pomoći - kaže ruski ginekolog dr Irena Kirilova.

Incident prilikom kašljanja

Doktorka dodaje da se stanje urinarne inkontinencije danas može efikasno lečiti i vratiti ženi kvalitet života u bilo kom starosnom dobu. Bilo da imate 30 ili 85 godina, ako patite od urinarne inkontinencije, potražite pomoć. Stariji ljudi, naravno, imaju mnogo veću verovatnoću da se suoče s takvim problemom zbog promena kroz koje celo telo prolazi, ali ne treba misliti da mlade žene zaobilazi ovaj problem.

- Čak i epizodne nezgode, kada se, na primer, prilikom kijanja pusti samo kap urina i svako nehotično curenje urina, znak je da treba da se obratite lekaru. Ljudi se ponekad prema inkontinenciji ponašaju olako ili se stide da o njoj razgovaraju. Inkontinencija ne dovodi do smrti, ne utiče ozbiljno na zdravstveno stanje, pa pacijenti često pokušavaju sami da reše ovaj problem. U današnje vreme postoji veliki broj proizvoda za pravilnu ličnu higijenu kojima se ovaj problem može ublažiti i držati pod kontrolom. Ali s vremenom, kako bolest napreduje, osoba koja ne želi da se iznenada nađe u neprijatnoj situaciji prinuđena je da vodi povučen način života. Odbija putovanja, sastanke, odlaske u pozorište i bavljenje sportom. Sve ovo može uticati na psihu, uzrokujući osećaj inferiornosti ili čak dovesti do depresije - upozorava dr Kirilova.

Foto: pexels.com

- Ako se urin nevoljno luči tokom kašljanja, kijanja ili povraćanja, a nagon za mokrenjem postaje čest, tera vas da ustajete noću, a prilikom mokrenja osećate bol ili peckanje, obavezno se obratite lekaru. Zamućeni urin sa talogom ili tragovima krvi takođe su signali koji vam govore da je lekarska pomoć neophodna. U ovim slučajevima samo će stručnjak moći da proceni o kojoj se bolesti radi - naglašava dr Kirilova.

Demencija, multipla skleroza, Parkinsonova bolest, moždani udar, endokrini poremećaji, a ponekad i upotreba određenih lekova takođe mogu izazvati razvoj ove bolesti. Uzroci urinarne inkontinencije mogu biti različiti, pa bi trebalo izvršiti detaljan pregled da bi se oni identifikovali i odabrati pravilnu taktiku lečenja. Kod mladih žena i žena srednjeg uzrasta nakon porođaja dolazi do istezanja i kidanja mišića karličnog dna, perineuma i urogenitalne dijafragme, što zauzvrat može izazvati problem. Ovo se češće dešava posle komplikovanih porođaja ili ako je beba imala veliku težinu.

Kegelove vežbe

- Svim budućim majkama pre i posle porođaja savetuje se da svakodnevno ojačavaju mišiće dna karlice Kegelovim vežbama. Ova gimnastika je vrlo jednostavna i izuzetno efikasna. Trening mišića vagine, između ostalog, štiti od prolapsa organa, a, osim toga, poboljšava seksualni život - savetuje dr Kirilova.

Doktorka Kirilova objašnjava da postoje tri vrste urinarne inkontinencije: stresna, kada se nevoljno ispuštanje urina dešava prilikom kijanja ili kašljanja, imperativna, povezana sa nekontrolisanom željom za mokrenjem, i mešovita. Osnovna karakteristika stresne urinarne inkontinencije je odsustvo nagona za mokrenjem, a glavni razlog za razvoj je smanjenje tona karličnog dna, što dovodi do prolapsa karličnih organa, oštećenja struktura vezivnog tkiva dna karlice i poremećene koordinacije različitih mišićnih grupa.

- Emocionalni stres takođe može poslužiti kao okidač. Žene koje pate od sindroma iritabilne bešike žale se da ne mogu da stignu do toaleta kada imaju nezadrživ nagon za mokrenjem. Spoljni stimalansi mogu izazvati inkontinenciju u ovom stanju: zvuk curenja vode, jaka svetlost ili neki drugi. Njegov glavni uzrok je prekomerno aktivna bešika, koja trenutno reaguje čak i na blagu iritaciju - objašnjava dr Kirilova.

Ona objašnjava da se inkontinencija u današnje vreme leči vrlo uspešno. Pre svega, lekar utvrđuje uzrok urinarne inkontinencije, proverava prolaps organa, sprovodi dijagnostičke testove i određuje vrstu inkontinencije. Ponekad je teško odmah utvrditi uzrok, potrebna su istraživanja i posmatranje i konsultacije drugih specijalista.

- Pacijent treba da dođe na pregled kod ginekologa s punom bešikom. Ako je dijagnoza iritirani sindrom bešike, najčešće se prepisuju lekovi koji smanjuju osetljivost receptora bešike. Pacijenti takođe treba da se pridržavaju određene dijete da bi smanjili višak kilograma i ojačali mišiće dna karlice. Stresna urinarna inkontinencija efikasno se leči minimalno invazivnom hirurgijom kroz vaginu. Tokom operacije, koja traje oko 10 minuta u punoj anesteziji, oko srednjeg dela uretre ugrađuje se noseća sintetička petlja. Ova metoda je efikasna 95 odsto. Posle od pet do 10 godina efikasnost ostaje na nivou od 70 do 80 odsto - kaže dr Kirilova.

Ona ističe da se dešava da ljudi koji pate od urinarne inkontinencije počnu da ograničavaju unos tečnosti. Ovo je izuzetno loša odluka, posebno ako osoba pati od sindroma iritabilne bešike. Koncentrovani urin dodatno iritira bešiku, što izaziva suprotan efekat. Stručnjaci toplo preporučuju odricanje od kafe, gaziranih pića, koncentrovanih sokova, alkohola, kao i jakih začina, ali ni u kom slučaju od vode.

Vežbe Za početak je važno je da pronađete prave mišiće, a to ponekad nije lako samostalno uraditi, no, nemojte da vas to obeshrabri. Istraživanja su pokazala da otprilike 30 odsto žena ne ume da stegne mišiće dna karlice. Obično greše jer stežu mišiće zadnjice i butina umesto mišiće dna karlice, zadržavaju dah ili potiskuju mišiće nadole umesto da ih stegnu i podignu. Navedena proba bi trebalo da bude od koristi. Pokušajte da prekinete tok urina tokom mokrenja. Zapamtite koje mišiće za to koristite. To su mišići koje treba da vežbate. Imajte na umu da je ovo samo proba u cilju identifikacije odgovarajuće muskulature i ne treba je redovno ponavljati. Kada naučite pravilno da koristite ove mišiće, redovno ih vežbajte, a idealno bi bilo da to činite nekoliko puta dnevno. Vežbe će vam oduzeti samo nekoliko minuta i možete da ih radite u različitim položajima, recimo, u sedećem, stojećem ili ležećem stavu. Niko ne može da zna šta radite. U početku ćete moći da stegnete i zadržite mišiće samo na sekundu ili dve. Kako budete napredovali, postepeno ovaj period povećajte na najviše 10 sekundi. Opustite mišiće na onoliko vremena koliko ste ih i stezali, na primer, pet sekundi stežite mišiće, pet sekundi ih opustite. U početku će vam se mišići umarati i nakon samo nekoliko kontrakcija. Kako budete napredovali, povećajte broj kontrakcija na 10. Možete da uvedete i poneku brzu, jaku kontrakciju. Jednostavno, iste mišiće stegnete što čvršće možete, a zatim ih odmah opustite. Ponovite to najviše 10 puta. Da biste postigli najbolje rezultate, treba da vežbate otprilike šest meseci. Nakon dva-četiri meseca redovnog vežbanja već bi trebalo da primetite razliku. Kada postignete željeni rezultat, moći ćete da smanjite učestalost uriniranja, ali nemojte da zaboravite da svakodnevno po potrebi koristite mišiće onako kako smo već opisali. Istraživanja pokazuju da dosta žena koje su intenzivno vežbale mogu mesecima ili godinama da održe postignuto poboljšanje. I zapamtite, nikada nije prekasno da se počne sa Kegelovim vežbama.