NIŠTA BEZ RAKIJE: Čudne navike Nikole Tesle, srpskog genija
IZVOR: Republika - 14.08.2021 | 22:04
Najveći naučnik svih vremena, veliki Srbin, a pre svega humanista, imao je svoje rituale koje su mnogi smatrali veoma neobičnim, ali njega mišljenje tih ljudi nije mnogo pogađalo. Evo o kojim navikama je reč.
Foto: pixabay.com/wikimedia.org/Napoleon Sarony
Više se gotovo ni ne spori da je Nikola Tesla bio čitav vek ispred svog vremena (ako ne i više). Najveća priznanja od ljudi je dobio za pronalazak dvosmerene struje, odnosno indukcionog motora, ali on je i sam govorio da je to tehnologija mnogo primitivnija u odnosu na ono na čemu je radio poslednjih godina svog stvaralaštva.
Sin srpskog pravoslavnog sveštenika verovao je da je svoj talenat nasledio od majke koja je i sama bila izvrstan pronalazač jer je pravila korisne sprave koje su im olakšavali svakodnvni život. Ipak, od nje nije nasledio samo savršen um, već i životne navike koje su mu omogućile da funkcioniše bez problema i u starosti.
Za mnoge od nas danas, a posebno u vreme kada je živeo i stvarao ovaj blistavi um, njegove životne navike su neobične, a mnogi će reći i čudne. Zbog toga je u prošlom veku često nazivan i "ludim naučnikom". Međutim, njega to nije sputalo da za sobom ostavi neizbrisiv trag, što njegove savremenike koji su mu se smejali stavlja u veoma nezavidnu istorijsku poziciju.
Otkrivamo koje su to navike koje su možda i kluč njegovog uspeha.
Teslina dijeta
Danas se sve češće na internetu može naći takozvana Teslina dijeta zbog koje je u dubokoj starosti izgledao barem 20 do 30 godina mlađe. Kad je Tesla imao 70 godina koža mu je i dalje bila zategnuta, kosa ne sasvim seda, a pogled mu je bio pun života, piše kultivisise.rs.
Kad bi ga pitali koja je tajna njegove ishrane, rekao bi da na svoje telo gleda kao na mašinu. Ako neko hoće da mu mašina dugo radi mora je dobro održavati i davati joj kvalitetno gorivo. Tesla je izbegavao meso, jeo ga je tek par puta godišnje, a ishrana mu se mahom bazirala na voću, povrću, siru i mleku.
Nije pio kafu niti je pušio, ali je voleo s vremena na vreme da popije rakiju, smatrajući da mu pomaže da bolje razmišlja i osmisli svoje eksperimente. Pored čitave takve ishrane, smatrao je da je bitno svako jutro odraditi vežbe.
Ovakav način života doveo je do toga da Tesli san praktično nije ni bio potreban. Spavao je svega dva sata dnevno, nakon dva sata sna budio se energičan i oran za rad. Bio je u stanju da radi na svojim patentima i po 84 sati bez prekida.
Tesla je smatrao da će sa ovakvim navikama živeti 140 godina. Dakle, po planu bi trebalo da živi do 1996. godine. Međutim, u 87 godini je preminuo od srčane tromboze.
Golubovi
Za života Nikola Tesla je hranio i negovao više od 1.000 golubova. Zbog svoje ljubavi prema njima često je morao da menja hotele u kojima je živeo, a u kojima nisu bili dobrodošli ovi krilati posetioci. Pri čestoj selidbi iz hotela u hotel, Teslu bi uvek pratila gomila golubova. Ta scena bi izgledala prilično neobično.
Kada bi se neki golub razboleo Tesla bi otkazivao sve poslove i danima bdio nad tim golubom, dok ovaj ne ozdravi. Nakon toga Tesla bi se vraćao svojoj svakodnevnici. U hotelima je čak i naručivao da se hrana posebno sprema za golubove, tražeči posebnu mešavinu različitih semena.
Takođe, često je slao svoje prijatelje, poštare ili kurire da kupe hranu ili neki lek za golubove, koji njegovu ljubav prema ovim neobičnim ljubimcima nikad nisu mogli da razumeju. Mnogi su čak i išli dotle i tvrdili da Tesla ni jednu ženu nije mogao voleti kao što je voleo svoje golubove.
Sam Tesla kaže da nije mogao da zapamti svakog goluba kog je hranio, ali da će mu zauvek ostati u pamćenju jedna bela golubica sa sivim pegama na krilima, za koju je smatrao da ga razume bolje od ljudi. Dodavao je čak i da bi ona sletala na njegov prozor kad god bi on to poželeo, kao i da je mogao da razume njen nagoveštaj da će uskoro umreti.
Fotografsko pamćenje
Još od detinjstva Nikola Tesla nije imao problema da zapamti čitavu Bibliju, kao i da vizualizuje određene delove svojih sećanja bez ikakvog napora. Ova osobina mu je umnogome pomogla da do najsitnijih detalja vizualizuje svoje eksperimente, tačno znajući kako će eksperiment proteći i kako će određena mašina funkcionisati.