PRE TAČNO 93 GODINE OTKRIVEN JE SASVIM SLUČAJNO LEK KOJI JE SPASAO NEBROJENO ŽIVOTA!

Foto: printskrin

Otkriće penicilina opisuje se kao jedna od najvećih slučajnosti u istoriji nauke. Lekoviti učinak pojedinih gljivica bio je poznat u veoma starim kulturama gde su biljke i pojedine plesni korišćene u empirijskoj terapiji, najčešće za previjanje rana u sprečavanju razvoja infekcije.

Škotski naučnik Aleksandar Fleming je tokom uobičajenog laboratorijskog rada, 15. septembra 1928. godine uočio jednu Petrijevu šolju sa kulturom stafilokoka koja je postala kontaminirana plavičasto-zelenkastom plesni.

Fleming je uočio i zabeležio pojavu zone inhibicije rasta bakterija u okolini plesni, navodeći uočljivo svetlije područje u kojem dolazi do razlaganja bakterija. Fleming je zatim izolovao čistu kulturu gljivice koja je identifikovana kao Penicillium notatum, a ova kultura poslužila je za pravljenje sekundarnih kultura sve do 1945. godine, pri čemu su kasnija uporedna testiranja američkih naučnika pokazala da od svih do tada izolovanih plesni roda Penicilliumva pokazuje da je treće po jačini antibakterijsko dejstvo.

Tako je zapravo sasvim slučajno izolovan prvi antibiotik na svetu nazavan penicilin, koji ima antibakterijsko dejstvo i koristi se u lečenju mnogih infekcija.

Penicilin je igrao značajnu ulogu u smanjenju smrtnosti među ranjenicima u Drugom svetskom ratu. Bio je, međutim, veoma ograničeno dostupan, a trajnije postizanje terapijskih koncentracija zahtevalo je učestalu primenu zbog njegovog kratkog vremena eliminacije.

Proizvodnja penicilina nije bila dovoljna da podmiri rastuće potrebe, pa se ustanovila praksa prikupljanja urina pacijenata na terapiji; kako se penicilin u velikoj meri izlučuje u nepromenjenom obliku, prikupljeni urin se koristio za njegovu izolaciju i ponovnu primenu.

Sa završetkom rata, penicilin je postepeno postajao sve dostupniji, a u proizvodnju se uključio niz farmaceutskih kompanija širom sveta.

Fleming je za ovo otkriće 1944. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu, koju je podelio s australijskim lekarom Florijem, kao i engleskim biohemičarom Čejnom, koji su prvi primenili penicilin.

Zanimljivo je da je do danas pronađen veliki broj tipova penicilina.

Ovaj lek deluje tako što ulazi u zidove ćelija bakterija, koje ona gradi radi zaštite i ubija ih. Penicilin je i jedan od naučestalijih alergena i mnogi ljudi ne smeju da ga koriste u terapijama lečenja.