STRUČNJAK OTKRIVA: Evo kako većina roditelja greši kada su DEČJI ZUBI u pitanju

Foto: pixabay.com

Zubi nisu samo neizostavan detalj savršenog osmeha jer od njihovog zdravlja zavisi stanje čitavog organizma. Zato je od velike važnosti da se od najranijeg doba vodi računa o zubićima, čak i pre nego što se svi pojave u ustima mališana.

Najnoviji podaci Stomatološkog fakulteta u Beogradu pokazuju da je karijes prisutan već u trećoj godini kod 13% dece, u uzrastu od treće do pete godine povećava se na 50%, a u šestoj godini raste i do 80%. Nažalost, najveći broj tako obolelih zuba nije saniran (plombiran).

DETALJNA UPUTSTVA

- Najbolje je da se prvi pregled sprovede najkasnije do kraja prve godine, a idealno odmah po nicanju zuba. Pregled ne podrazumeva samo otkrivanje da li postoje oboleli zubi, već posebnu proceduru određivanja rizičnih faktora. Na osnovu toga se propisuju preventivne mere, koje će sprečiti razvoj oboljenja, kao i učestalost narednih kontrolnih poseta. Kod visokog rizika od karijesa obično pranje zuba, makar i idealno, više nije dovoljno. Roditelji bi tada trebalo da dobiju detaljne informacije o održavanju zdravlja zuba, načinu pranja, zubnim pastama, kao i pravilnoj ishrani - objašnjava za Srpski telegraf prof. dr Jovan Vojinović, rukovodilac odeljenja za dečju i preventivnu stomatologiju na Stomatološkom fakultetu u Pančevu. On dodaje da bi pedijatar trebalo da obavesti i uputi roditelje na takav pregled, ali se to uglavnom ne događa, pa je čak i česta praksa da stomatolozi govore roditeljima da ne treba dolaziti pre druge ili treće godine.

- Izostanak prvog preventivnog pregleda i valjanih uputstava, koje bi majka trebalo da dobije još od ginekologa i stomatologa u vezi ishrane i lične oralne higijene (važno je da se ne stvaraju kariogene bakterije koje se s majke prenose na bebu), uzrokuju sprovođenje loših navika i razvoj karijesa. Prvi znaci karijesa su bele mrlje na zubima uz desni, a upozorenje da je higijena loša je krvarenje desni. Tada je potrebno hitno reagovati jer je moguće pravovremenom i jednostavnom intervencijom u potpunosti oporaviti zahvaćenu zubnu gleđ. Ako se i dalje ne interveniše, oni se dalje troše, lome i inficiraju, što je loše po opšte zdravlje, javljuju se bol i otok i moraju se izvaditi. Česta je tvrdnja da se mlečni zubi ne vade, što nikako nije u skladu s principima struke. Zubi se mogu i moraju lečiti u svim uzrastima. Savremene tehnologije omogućavaju lečenje karijesa bez bušilice - naglašava bivši ekspert SZO za preventivne programe, autor 15 knjiga iz oblasti dečje i preventivne stomatologije.

NE ZANEMARUJTE BEBE

Higijena usne duplje treba da se održava praktično od prvih dana.

- Neophodno je da se i pre nicanja zuba dva puta dnevno prebrišu nepca i grebeni gazicom, posebno posle dojenja pred spavanje. Zubi se peru čim izniknu i to pastom i četkicom. Treba dobro oprati sve površine, u početku najbolje od desni prema vrhu krunice, najmanje po pet pokreta svaki deo zubnog luka. Zubi se peru obavezno ujutru pre jela i pred spavanje, najmanje 30 minuta posle jela. Pasta se ne ispira najmanje 30 minuta, a najbolje uopšte, već samo da se ispljune. Kod rizične dece dobro je da i ono bude češće, ali ako se i ne operu, posle unosa šećera i skroba treba usta isprati. Preporuka je da deci roditelji peru zube dok ne steknu dovoljno manuelne sposobnosti. Važno je da dete redovno gleda roditelje kako peru zube i tako imaju želju da ih kopiraju - savetuje dr Vojinović, koji daje prednost mekoj (soft) četkici i objašnjava da nema dokaza da električna ima prednost u odnosu na klasičnu, ali treba iskoristiti ako je dete više motivisano da je koristi.

Takođe, čim izniknu svi zubi, potrebno je započeti s čišćenjem međuzubnog prostora s interdentalnim četkicama, a konac koristiti gde četkica ne prolazi.

- Čišćenje zuba bez paste ili sodom bikarbonom ne sprečava razvoj karijesa. Isto važi i za tzv. prirodne paste bez fluora ili s manjim količinama fluora. Nažalost, više od polovine dece uopšte ne pere zube do druge godine ili ne koristi valjane paste. Minimalna količina fluora u pastama koja ima preventivni efekat je 1.000 ppm ili 0,1%, ali se nanose u manjim količinama - apeluje suvlasnik prve stomatološke ordinacije za decu od 1990. i autor popularne Fejsbuk stranice i portala "Dečja stomatologija - prof Jovan Vojinović" (www.drjovan.biz), koji već 12 godina daje savete roditeljima u vezi zdravlja zuba kod dece.

Razvoj civilizacije pokvario zube

Karijes je, pre svega, hronično oboljenje nepravilne ishrane i nastaje usled čestog unosa tzv. slobodnih šećera i rafiniranog i termički obrađenog skroba.

- To nisu samo klasični slatkiši već čitav spektar namirnica koje se sve više dominiraju od najranijih dana (sokići, gazirani napici, keks, gickalice, kašice, peciva i sl.). Praistorijski čovek je šećere unosio u vezanom obliku (u sklopu biljaka zajedno s vlaknima, mineralima i brojnim zaštitnim namirnicama), koji su sprečavali da ih koriste tzv. kariogene bakterije. Preradom šećera stvaraju se, kao nusprodukt, organske kiseline, koje tope zubnu gleđ, što je i suština zubnog kvara. Osim odsustva slobodnih šećera u ranijim civilizacijama, hrana je bila čvršća i abrazivnija, što je zahtevalo žvakanje i vršilo samočišćenje zuba. S civilizacijom se menjao način života čoveka, a posebno ishrane; mnogo manje se žvaće, hrana je prerađena, prevagu odnose lako svarljivi (rafinirani) slobodni šećeri, stres i stil života navode na česte obroke, gazirani i drugi napici... - objašnjava dr Vojinović.