ANTIBIOTIKE PIJEMO KAO VITAMINE, A PRAVE HAOS U TELU: Dr Jovanović upozorila šta se dešava kada se lečimo na svoju ruku
IZVOR: Republika - 24.11.2021 | 09:52
Neracionalna i nepravilna upotreba antibiotika dovodi do razvoja otpornosti bakterija na antibiotike i predstavlja jedan od najvećih izazova javnog zdravstva 21. veka, kako u svetu tako i u Srbiji.
Stručnjaci upozoravaju da su poslednji podaci o povećanju potrošnje antibiotika alarmatni i da je zbog toga važno da se u Srbiji što doslednije primenjuje Vodič za racionalnu upotrebu antibiotika i Nacionalni program sa akcionim planom za kontrolu rezistencije bakterija na antibiotike.
U Jutarnjem programu prim. dr Snežana Jovanović, mikrobiolog Kliničkog centra Srbije otkrila je kako bakterije i virusi nalaze načina da prežive i pored antibiotika.
- Prekomerna upotreba antibiotika nije karakteristika samo nas ovde, o tome se govori i u svetu. Taj problem je prepoznat davnih dana, a 2014. godine je Svetska zdravstvena organizacija dala procenu da će 2050. godine čak oko 10 miliona ljudi umreti od infekcija koje su izazvane rezistentnim mikroorganizmima - dakle, onim mikroorganizmima koje izazivaju infekciju, a za koje nećemo imati antibiotike. Ali, rezistencija bakterija postoji odavno. Znate da je prvi penicilin primljen 1941. godine, a 1942. se javio prvi soj stafilokoka koji je rezistentan na taj antibiotik. Kako mi pronalazimo antibiotike, tako se bakterije, virus, gljivice, paraziti prilagođavaju da bi preživeli, kaže dr Jovanović.
Isto tako, lekari često prepisuju antibiotike i kada samo sumnjaju da je u pitanju virus.
- Upravo zbog opasnosti od prekomerne upotrebe antibiotika Ministarstvo zdravlja Srbije je 2017. donelo odluku da ovi lekovi ne mogu da se kupe nigde u slobodnoj prodaji ukoliko nemate recept odgovarajućeg lekara. Zloupotrebe i prekomerne upotrebe antibiotika, posebno kod virusnih infekcija, znači ne možete antibiotikom nešto prevenirati, već samo lečiti, virusi se ne leče antibioticima, za to postoje posebni lekovi. Međutim, procena je samo lekara da li treba dati antibiotik, ali ja bih kao mikrobiolog preporučila da se osim krvne slike uradi i recimo bris guše, urinokultura itd. pa da se na osnovu toga primeni ciljani antibiotik, nastavlja doktorka.
Doktorka je takođe istakla da antibiotike nikako ne uzimamo na svoju ruku, "zlopotrebom antibiotika uništićemo mogućnost korišćenja tih lekova za naredne generacije". Takođe, ovo su lekovi koji lako uništavaju imunitet.
"Antibiotici deluju ciljano, deluju na mikroorganizme koji su na njih osetljivi. Mi u svom organizmu imamo i zdravih bakterija koji su deo mikrobiota, to su mikroorganizmi koji praktično proizvode neke vitamine, različite supstance, između ostalog i imunski odgovor. Upotrebom antibiotika ne stradaju samo patogeni mikroorganizmi, nego i ovi dobri, tako da preterana upotreba antibiotika uništava sve koji su osetljivi, pa i te mikroorganizme koji su deo mikrobiote i naravno da će doći do poremećaja. Zbog toga se inače uz upotrebu antibiotika preporučuje i primena probiotika", zaključila je dr Jovanović.