EKSTREMNA ŽEĐ MOŽE BITI SIMPTOM OVE BOLESTI: Ljudi je ne prepoznaju na vreme, peti je vodeći uzrok UMIRANJA u Srbiji!
IZVOR: M.O. - 20.06.2023 | 12:00
Ova bolest ubije više od milion ljudi godišnje.
Iako je leto godišnje doba koje svi jedva dočekamo, ipak treba da obratimo pažnju na određene simptome tada za koje smatramo da su normalni.
Ekstremna žeđ je znak koji uvek treba dodatno ispitati!
- Ako postanete dosta žedniji u odnosu na ono što je za vas normalno, to može da bude znak toplinskog udara i/ili dehidracije, ali i dijabetesa - istakao je farmaceut Džordži Sandu.
- Mnogi slučajevi dijabetesa tipa 2 mogu da se izbegnu zdravim načinom života, za razliku od dijabetesa tipa 1. Gubitak kilograma i redovna fizička aktivnost stvarno mogu da smanje šanse da razvijete to stanje -, objasnio je farmaceut.
Dijabetes je peti vodeći uzrok smrti u Srbiji, procenjuje se da je ukupan broj obolelih oko 770.000, dok kod 38 odsto njih bolest još nije otkrivena.
Foto: pixabay.com
Šta izaziva dijabetes?
Kad jedemo, naše telo razgrađuje ugljene hidrate u šećere (glukoza).
Hormon insulin, koji se pravi u gušterači, potom daje instrukcije našim ćelijama u telu da apsorbuju te šećere kako bi ih pretvorili u energiju.
Dijabetes nastane kad se insulin ne proizvodi ili ne radi kako treba, zbog čega se šećer taloži u našoj krvi.
Dijabetes u Srbiji
- Dijabetes je peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima.
- Procenjuje se da oko 480.000 odraslog stanovništva Srbije zna da ima dijabetes.
- Kod približno 38% obolelih (290.000) dijabetes još uvek nije otkriven, tako da ukupan broj obolelih (otkrivenih i ne otkrivenih slučajeva) iznosi oko 770.000.
- Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo.
- Dijabetes se često otkriva slučajno, kada je bolest uznapredovala i komplikacije nastupile. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, gotovo 1/3 pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija u trenutku postavljanja dijagnoze dijabetesa.
- U našoj zemlji od ove bolesti godišnje umre oko 3000 osoba. U 2019. godini Srbija je na osnovu standardizovane stope mortaliteta od 14,8 na 100.000 stanovnika pripadala grupi evropskih zemalja sa visokim stopama umiranja od ove bolesti.
Objavio je Institut za javno zdravlje Batut, novembar 2021.