IMA 24 GODINE I ŽIVI U STARAČKOM DOMU: Ovako je završio na odeljenju za DEMENCIJU, a roditelji ga nikada ne posećuju


IZVOR: N.J. - 25.07.2023 | 10:50


Ima 24 godine i živi na odeljenju za demenciju u domu za negu Verpleeghuis Groenelaan (Domaćinska Zelena kuća) u Holandiji.

Foto: Instagram/teuntoebes
IMA 24 GODINE I ŽIVI U STARAČKOM DOMU: Ovako je završio na odeljenju za DEMENCIJU, a roditelji ga nikada ne posećuju

Teun Toebes je kvalifikovani negovatelj, a prethodne tri godine proveo je u pomenutom domu. On je poslednjih godinu dana tu samo kao stanar, a potom je odlučio da objavi i knjigu u Velikoj Britaniji "Cimeri: Sve što je jedan mladi student naučio o ljubavi, nezi i demenciji živeći u domu za negu". Realna strana demencije i muke sa kojima se pacijenti susreću biće obelodanjena.

- Stvarno sam to želeo da doživim. Naravno, ne znam kako je živeti sa demencijom, jer ja nemam demenciju. Ali živeći sa ljudima sa demencijom tri godine, mnogo znam o životu u ovakvim institucijama, i slušam ljude. Zapravo, slušanje ljudi je glavna stvar koju radim - rekao je Teun za Telegraph.

Zajedno sa još 14 osoba živi na "zatvorenom odeljenju", što znači da odatle ne mogu da izlaze. S obzirom na njegov neobičan položaj, jedini zna kod za glavna vrata, iza kojih je vrt, parking, prodavnice, ceo svet.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Teun Toebes (@teuntoebes)

- Manikirka dolazi kod nas, supermarket dolazi kod nas. Sve kako ne bismo više učestvovali u društvu.

Zanimljivo je što je oduvek gajio samo negativno razmišljanje o domovima za stara lica, a onda je u jedan morao da ode na praksu kada je imao 17 godina.

- Sećam se kako prvi put prolazim kroz vrata i ona se zatvaraju za mnom. Osećao sam se kao da sam u nestvarnom ničijoj zemlji. Shvatio sam da isključujemo ljude iz društva zbog njihove bolesti. Zaista me je zabrinuo budući život ljudi sa demencijom. Bio je to i moj budući život. U 17. godini shvatio sam da postoji verovatnoća da ću u budućnosti dobiti dijagnozu demencije. Globalno, verovatnoća je jedan prema pet. I sa tim godinama sam primetio nekoliko stvari: s jedne strane, bol zbog sistema, koji se fokusira na kontrolu; a s druge strane, divni ljudi, sa kojima sam izgradio jake odnose - objašnjava.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Teun Toebes (@teuntoebes)

Dok je bio na praksi imao je prijatelja Džona koji se borio sa Parkinsovom bolešću, a do te mere su bili bliski da je samo on mogao da mu sredi brkove.

- Nisam ga posmatrao kao bolesnu osobu, već kao prijatelja. Ali kad se vratimo, negovatelj ne kaže: "Vau, Džon, deluješ tako srećno", ili "Kakav osmeh na tvom licu, Džon!". On samo kaže: "Teun, imaš li osiguranje za ovo?" To me je nateralo da shvatim da možemo imati dobre namere, ali fokus nije na kvalitetu života ljudi sa demencijom ili Parkinsonovom bolešću.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Teun Toebes (@teuntoebes)

Vremenom, počeo je da oseća bes, mislio je da se pacijenti drže pod kontrolom umesto da žive punim plućima. U dom se preselio 2021. godine dok je još studirao, a svi su mislili da je lud. U domu je stekao najboljeg druga Ada, on ima 79 godina i bori se sa demencijom, vodio ga je na kafu i izlazio sa njim, a to mu je mnogo pomoglo.

- Kada bi bio u svojoj sobi, gledao bi istu TV emisiju tri puta zaredom i ne bi primetio, a negovatelji bi jednostavno otklanjali bol. Bio bi zaglavljen - priča i objašnjava da je delimično morao da se odrekne svog života:

- To ne znači da nemam prijatelje svojih godina, naravno da imam. Naravno, imam 24 godine. Šta mislite? Kada se vratim, moram zvoniti na vratima i reći "Teun Toebes, odeljenje Theaterhof", a onda noćna smena otvori električna vrata.

Porodica ga ne posećuje, prenosi "Najžena".

BONUS VIDEO: