ENDOKRINOLOG SNEŽANA POLOVINA RAZBIJA ČETIRI NAJČEŠĆE ZABLUDE O ŠTITNOJ ŽLEZDI: Nemojte da vas lažu zbog ove bolesti lekovi se piju DOŽIVOTNO
IZVOR: N.J. - 13.09.2023 | 19:00
Poremećaj rada štitne žlezde je stanje koje je potrebno pažljivo ispitati. Nekada stanju pristupamo sa nepreciznim informacijama zato su tu stručnjaci da nas usmere.
Doktorka Snežana Polovina endokrinolog bavi se lečenjem gojaznosti i poremećajem rada štitne žlezde. Stanja štitne žlezde nekada mogu biti izazov za lečenje. Kada se utvrde uzroci i način lečenja sve je mnogo lakše, a takođe, bitno je i znati koje zablude često kruže, te ne daju potpunu i pravu informaciju o stanju sa kojim se borite. Doktorka je objasnila četiri zablude: zbog čega nisu tačne ili su bar delimično istinite.
1. Dovoljno je uraditi TSH hormon da bi se videlo da je štitna žlezda zdrava
- TSH je hormon koji luči hipofiza, žlezda koja reguliše rad svih ostalih endokrinih žlezda u našem organizmu i kada štitasta žlezda ne radi dovoljno onda TSH poraste - objašnjava doktorka i tvrdi da on jeste jedan od najosetljivijih parametara koji ukazuje da li postoji poremećaj funkcije štitne žlezde, ali kada prvi put treba postaviti dijagnozu morate uraditi i druge hormone.
Foto: YouTube/ RTS Ordinacija - Zvanični kanal
2. Kada hormoni štitne žlezde nisu u redu treba uraditi ultrazvučni pregled
- Ultrazvučni pregled je jedan od dijagnostičkih koraka, nakon kliničkog pregleda od strane endokrinologa, ako on ne ustanovi da postoji bilo kakav problem što se tiče veličine i konzistencije štitne, ne napipa čvoriće, a ima samo poremaćaj funkcije nije neophodno da se radi ultrazvučni pregled - kaže doktorka i objašnjava da ako se uoči nešto "sumnjivo" trebalo bi uraditi.
3. Ukoliko se nakon šest meseci terapije rad štitne žlezde unormali, smatra se da je pacijent izlečen
- Zavisi koja bolest je u pitanju. Ako je u pitanju povećan rad štitaste žlezde, ili Bazadovljeva bolest kada je autoimune prirode ta povećana funkcija zaista može da se dovede u stanje mirovanja i da je pacijent izlečen u smislu da nije potrebna terapija do evenutalne pojave bolesti - ističe doktorka u emisiji "RTS Ordinacija" i tvrdi da je hipotireoza doživotna bolest, te se lekovi samim tim uzimaju doživotno.
Foto: shutterstock
4. Veliki čvorići na štitnoj žlezdi opasniji su od malih
- Mogu da budu veoma mali čvorovi, mikroskopske veličine koji se ne mogu videti ni pod ultrazvukom, a da su veoma maligni. Postoji medularni karcinom štitaste žlezde koji može da bude milimetar do dva, a da ima maligni potencijal. Utvrđuje se uz pomoć tumor markera, određuje se nivo kalcetonina i on će pokazati da li neki od čvorića nosi maligni potencijal za tu vrstu tumora. Nekada se dešava da su čvorovi koji su preko šest cm, pretvorili su se u ciste, napunili tečnošću, nisu opasni. Mogu eventualno da pritiskaju okolne strukture - istakla je ona.