U TRUDNOĆI JE SAZNALA DA IMA TUMOR PLACENTE: Žestoko je odbila ABORTUS a onda je po rođenju bebe krenuo njen PAKAO koji je trajao čak tri godine!
IZVOR: M.O. - 21.09.2023 | 11:00
Tokom njene borbe sa opakim tumorom, njeno telo se potpuno izdeformisalo.
U 10. nedelji trudnoće čuli su da je reč o raku placente i da je fetus morao biti uklonjen. Kada su otišli u bolnicu, dijagnoza nije potvrđena.
"Zdravo dete nosite" - čuli su i vratili se kući. Niko nije bio dovoljno radoznao da bi saznao zašto se Ula tako loše osećala, ali onda je usledio pakao!
Saznala je da je u drugom stanju tako što se danima osećala užasno.
- Imala sam strašne glavobolje, neprestano štucanje, ujutro nisam mogla da ustanem iz kreveta. Kada sam otišla kod lekara, čula sam samo: "da, trudna si" - ispričala je devojka.
Foto: instagrasm/printscreen/apetyt_na_endorfiny
Sa interneta je saznala da ima tumor.
Kada se ispostavilo da je reč o tumoru, lekari su predložili prekid trudnoće, inače Ula ne bi preživela. Ona je to kategorički odbila.
Nakon što se onesvestila u kupatilu, odmah su otišli u bolnicu.
- Rekla sam da neću otići dok ne saznam šta nije u redu sa mnom - kaže Ula, kojoj je tada ustanovljena dijagnoza.
- Rekli su da je dehidrirala i da joj nedostaje kalcijuma. Takođe ju je pregledao neurolog koji nije otkrio nikakve abnormalnosti. Tek posle mesec dana, kada se onesvestila na pragu lekarske ordinacije, odlučeno je da se mora uraditi magnetna rezonanca - kaže Sebastijan njen suprug.
- Došao je lekar i rekao da je reč o tumoru, fetalnom hemangiomu - kaže Ula, za koju dijagnoza nije iznenađenje. - mirno sam odgovorio da znam. Otkud? pitao je, a ja sam to jednostavno osetila - rekla je.
- Potražila sam na intrernet i svi simptomi su uključivali samo jedno, a to je tumor - rekla je tada.
- Slomio sam se jer je ovde teško učiniti bilo šta drugo - priznaje Sebastijan. - Ali brzo smo počeli da delujemo kako bismo dijagnostikovali stanje Ulino što je preciznije moguće i videli šta možemo dalje.
Kažu da su im lekari predložili da prekinu trudnoću, inače Ula neće preživeti. Bila je trudna 24 nedelje i kategorično je odbila.
- Pozvala je kasno uveče da moraju da naprave carski rez. Došao sam ujutro da se pozdravim sa njom i podržim njen duh. Trenutak kasnije, njihova ćerka je došla na sveta i odmah su joj dali antibiotike - priseća se Sebastijan.
Ala je bila na sigurnom, sada je bilo potrebno spasiti Ulin život. Neurohirurg je upozorio da se tumor - iako benigni - nalazio na vrlo teškom operativnom mestu, tik do moždanog stabla, koje je odgovoran za osnovne vitalne funkcije, poput disanja ili čak kašlja. Operacija vrlo visokog rizika.
Ula morala da se podvrgne embolizaciji tumora, tj. Odsecanju krvnih sudova. Operacija se dogodila u 10:00 ujutro, a pre same operacije se oprostila sa svima.
Sama operacija je trajal 10 sati, Ula je tada izgubila puno krvi, te je bio neophodan još jedan zahvat jer je srce moglo da eksplodira u svakom trenutku.
Operacija se završila a kada se probudila sve što je mogla da pomera jesu bile oči.
Probudila se potpuno paralizovana, pod respiratorom, bez svesti i kontakta .
Kad se probudila, sve što je mogla je bilo da pomera oči. Zato je na Internetu potražio video zapise o tome kako izvesti limfnu drenažu. Pozvao je fizioterapeute koje je poznavao, pitajući kako da se brine o Uli kako bi joj što pre vratio u normalan život. Koristio je svaki trenutak u bolnici da je stimuliše. Pokazivao joj je video snimke sa pozdravima prijatelja. Nije mogao da prihvati činjenicu da je, Ula u bolnici ležala sama, nepomično, zagledana u plafon.
Glava joj je bila dvostruko veća od normalne.
- Više nije mogla da ostane u bolnici, gde je bilo puno ljudi koji su mogli da zaraze Ulu bukvalno svim i svačim. Lekari su predložili da je Sebastijan što pre odvede odatle. - Glava joj je bila dvostruko veća od normalne, natekla je, kao da joj je botoks ubrizgan u svaki deo lica. Telo joj je bilo poput želea, jer su se u njoj zadržale sve tečnosti jer je tamo dugo ležala nepomično - objašnjava Sebastijan.
Izlaza nije bilo. Znao je da će se u bolnici, bez rehabilitacije, Ulino stanje samo pogoršati. Pronašao je jedini centar u Krakovu, koji je primao i onkološke pacijente i pod respiratorom. Savršeno rešenje. Troškovi boravka bili su neverovatni, hiljadu. dolara dnevno! Ula se iz tog perioda ne seća ničega. Pune svesti se vratila tek nekoliko nedelja kasnije.
Otišla je u Krakov, on se morao pripremiti za povratak deteta kući. Priprema stana, pranje i peglanje odeće koju Ula nije uspela da pripremi. Srećom, imao je snažnu podršku porodice.
Sam boravak joj nije lako pao tamo. govorila i bilo ju je teško razumeti. Bila je besna kada ju je Sebastijan nekoliko puta zamolio da nešto ponovi. Proveli su sate na telefonu kako bi saznali šta joj treba, šta da joj donesu.
- Zaista sam želela da se vratim kući jer nisam videla ćerku i Sebastijan mi je jako nedostajao. Nadala sam se da ću se vratiti za Božić, ali nisam uspela, pa sam bila besna - kaže Ula.
U januaru je Ula razvila upalu pluća i ponovo otišla u bolnicu u Krakovu, gde se ispostavilo da tumor nije u potpunosti uklonjen tokom operacije. Dakle, Ula se suočava sa daljom dijagnostikom i neizvesnošću.
"Ovo mi je najviše nedostajalo kad nije bio sa mnom"
Zbog visokih troškova u centru i žudnje za porodicom, Ula se vratila kući, iako njeno stanje i dalje loše. Hrani se kroz sondu direktno u stomak, mora koristiti respirator i potrebna joj je traheotomija jer nije u stanju da guta.
Ipak, priča se nije srećno završila. Nakon tri godine borbe Ula je preminula samo par dana pre rođendana njene ćerke.