MELEM ZA CREVA I UBICA RAKA: Rogač krije mnoge tajne za koje malo ljudi zna

Foto: pixabay.com

Brašno od rogača ima široku primenu i u veganskoj ishrani

Da li ste nekad probali hleb Svetog Jovana? Većina ljudi ne zna da je to drugi, manje poznati naziv za rogač. Ova biljka se još u biblijskim predanjima pominje kao hrana Krstitelja kada je bio u pustinji.
Hleb od rogača je prava vitaminska bomba. Može da pomogne u lečenju raznih bolesti, a sladak je toliko da podseća na čokoladu.

Od davnina korišćen u Egiptu kao lek, a u Grčkoj i Rimu kao prirodan desert, rogač je i danas zastupljen kao jedna od biljaka sa retko širokom primenom u ishrani i medicini. Specifičnost vezana za ovu biljku jeste da svaka njena semenka, a Grci su ih nazivali kerationi, ima uniformnu masu, pa su u antičko doba korišćene za merenje zlata i dragog kamenja, a naziv za jedinicu zlata od 0,18 g se koristi i danas kao karat.

Rogač je u medicini najpoznatiji u rešavanju problema sa digestivnim traktom. Većina aktivnih sastojaka nalazi se u mesnatim zidovima, koji razdvajaju seme od mahune. Ovo zaboravljeno voće obiluje dijetetskim vlaknima i taninom, koji sprečava razvoj štetnih bakterija u crevima. Čak se i kod odojčadi od šestog meseca može koristiti za lečenje dijareje, a nekoliko naučnih studija je pokazalo da je dvostruko delotvorniji u odnosu na konvencionalne lekove. Osim dijareje, rogač se zbog visokog procenta vlakana pokazao kao izvrstan za lečenje neregularnog rada creva, a sprečava i ispuštanje previše želudačnog soka. Ova biljka sadrži gvožđe, vitamin E, kalijum, riboflavin, folnu kiselinu, cink, nijacin, selen, ali i galnu kiselinu, koja deluje analgetski, antiseptično, antibakterijski, antioksidativno i antivirusno. Fosfor i kalcijum, kojima je bogat, odlični su za zdravlje zuba i kostiju, pa rogač tako dosta može smanjiti rizik od osteoporoze.

Foto: pixabay.com

Rogač

Osobe koje pate od povišenog holesterola trebalo bi što češće da konzumiraju ovu biljku, kao čaj ili u zdravim poslasticama, pošto ona obiluje složenim ugljenim hidratima i polifenolima, jednim od najznačajnijih mikronutrijenata koji dokazano pomažu kad je reč o ovoj boljci. Koliko je rogač zaista čudotvoran, pokazuju i istraživanja koja su potvrdila da brašno od semenastih mahuna, zbog velike koncentracije flavonoida, uništava ćelije raka. Brašno se pravi tako što se plod najpre isuši, zatim se prži i na kraju se samelje u prah. Potrebno je čuvati ga u dobro zatvorenoj staklenoj posudi i zaštićeno od svetlosti. Brašno od rogača ima široku primenu i u veganskoj ishrani jer ova biljka sadrži aminokiselinu triptofan, pa se može koristiti kao punopravna zamena za proteine životinjskog porekla.
Za razliku od rogačevog brašna, za koje se koristi ceo plod, da biste dobili zdraviju zamenu za kafu, koristite samo semenke, koje se prže, a zatim melju. Ova zamena je zdravija prvenstveno što ne sadrži kofein.

Za razliku od čokolade, koja takođe sadrži kofein, a osim toga i visok nivo šećera, rogač ima dosta niži procenat šećera, pa pogoduje dijabetičarima. Takođe, ova biljka se koristi u ishrani osoba sa alergijama kao zamena za kakao, a sadrži čak dvostruko više kalcijuma od kakaoa. Zbog slatkog ukusa primenu, naravno, ima u poslasticama, pecivima i napicima, a mnogi uveravaju da su slatkiši ovako pripremljeni ukusniji od onih sa kakaoom.

Rogač, osim svih navedenih blagodeti, sadrži čak 35% gume u semenu, što ga čini odličnim zgušnjivačem i stabilizatorom. Stoga ima široku primenu u kozmetičkoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.