DOJENJE I ZDRAVA HRANA STVARAJU GENIJALCE: Kako ishrana utiče na dečju inteligenciju
IZVOR: E. S. T. - 27.05.2019 | 22:47
Majčino mleko je nazamenjivo za razvoj mozga i drugih vitalnih organa u prvih devet meseci detetovog života, kaže pedijatar Leković.
Svi roditelji vole da misle da su deca pametna na njih. Tačno je da genetika utiče na inteligenciju dece, ali na njen razvoj utiču i mnogi drugi faktori, među kojima je i ishrana, a sa njom treba da se počne još u trudnoći. Srpski telegraf i Republika otkrivaju čime treba da se hranite i da hranite svoje mališane kako bi kasnije bili pametniji.
DOJENJE NAJBITNIJE
Mozak deteta i inteligencija se razvijaju od samog rođenja, pa je veoma bitno da se ono pravilno hrani. Preporuka je da to u početku bude dojenje.
Foto: pixabay.com
- Majčino mleko je nezamenjivo jer ima optimalan odnos vode, ugljenih hidrata, masti, belančevina, minerala, oligoelemenata i antitela. Zbog toga dojenje treba da bude prvi izbor u prvih devet meseci bebinog života. Za razvoj vitalnih organa poput jetre, pankreasa i mozga potrebno je isto vreme koje je dete provelo u stomaku - rekao je za Srpski telegraf pedijatar Milan Leković i preporučio da se sa dojenjem treba nastaviti do 18. meseca detetovog života, a posle devetog može da se uključi i druga hrana prilagođena tom uzrastu.
- Majčino mleko omogućava maksimalni mentalni razvoj. Deca koja su pravilno dojena su nekoliko meseci mentalno naprednija u odnosu na decu koja nisu - kaže pedijatar i napominje da bi deci trebalo nakon 18. meseca starosti da uvedu zdrave namirnice i da izbegavaju nepreporučljive koje mogu da izazovu alergije i druge zdravstvene probleme.
- Pravilnom ishranom će roditelji obezbediti deci pravilan intelektualni i mentalni razvoj. Najpametnije bi bilo da ne veruju svemu što pročitaju na internetu i da se posavetuju sa pedijatrima o pravilnoj ishrani mališana - zaključuje dr Leković.
ISHRANA U TRUDNOĆI
Za razvoj mozga mališana važna je i pravilna ishrana majke u trudnoći. Stručnjaci tvrde da razvoj mozga kreće već od 16. dana začeća jer tada počinje formiranje neuralne cevi, od koje se razvijaju kičmena moždina i mozak, i zbog toga je bitno da trudnice unose vitamine i minerale, a izdvajaju se folna kiselina, gvožđe, jod i holin.
Foto: pixabay.com
FOLNA KISELINA je veoma bitna u najranijim fazama trudnoće i usled njenog nedostatka javljaju se razvojne anomalije, odnosno mozak i kičmena moždina se ne formiraju u potpunosti. Zeleniš, semenke, orašasti plodovi, goveđa jetra, sok od pomorandže, grejp, ananas i paradajz su odlični izvori folne kiseline.
GVOŽĐE je neophodno za održavanje života ploda, a ono se može naći u nemasnoj govedini, piletini, mahunarkama i žitaricama.
JOD je neophodan za pravilan razvoj mozga, a usled njegovog nedostatka dolazi do mentalne retardacije kod deteta, cerebralne paralize i gluvonemosti. Jod se može naći u sardinama, bakalaru, rakovima, školjkama i algama.
HOLIN deluje na mozak u prenatalnom razvoju i ključan je za razvoj hipokampusa, koji je odgovoran za memoriju, a u isto vreme sprečava oštećenje neuralne cevi. Holin je prisutan u jajima, mesu, pilećoj i goveđoj jetri.
San čuva mozak
Deca koja ne spavaju dovoljno i imaju isprekidan san trpe razna oštećenja na prednjem delu mozga, otkrili su istraživači sa Univerziteta u Cirihu. U istraživanju je učestvovalo 13 dece starosti od pet do 12 godina i otkriveno je da pola sata spavanja, umesto regularnog noćnog sna, može da uzrokuje ozbiljna oštećenja u zadnjim delovima mozga odgovornima za planirane pokrete, prostorno razmišljanje i pažnju.
Foto: pixabay.com