Crevna kandidijaza: Simptomi, lečenje i ishrana
IZVOR: lepotaizdravlje, Republika - 14.06.2019 | 04:15
Crevna kandidijaza je danas sve veći problem u razvijenom svetu i kod nas pre svega zbog veće upotrebe visoko prerađene hrane, kao i namirnica kojim je dodat šećer. Uzrok je uglavnom gljivica Candida albicans. Naizgled bezazlena gljivica, ona može da napravi pravi haos u ljudskom organizmu. O ovom oboljenju razgovarali smo sa mr.sci med dr Tatjanom Pešić, internistom gastroenterologom.
Foto: pixabay.com
Prisustvo ove gljivice u velikom broju u crevima je danas široko rasprostranjeno u populaciji različite životne dobi . Na nekontrolisano umnožavanje kandide utiču svi faktori koji slabe imunološki sistem te je ovaj nalaz čest kod hroničnih bolesnika – dijabetičara, obolelih na kortikosteroidnoj i hemioterapiji a moguć je i u trudnoći. Kod česte primene antibiotske terapije, zbog narušavanja crevne flore – dobrih bakterija, stvaraju se uslovi za gljivično umnožavanje. Takodje se sve ćešće kao uzrok navodi dugotrajna neadekvatna ishrana sa većim unosom prostih šećera, belog brašna, gaziranih sokova, kafe, alkohola a značajno je i prisustvo stalne stresogene situacije.
Najčešći simptomi su pojava nadimanja, učestalih , kašastih stolica, stomačnih bolova, redje zatvora, mučnine… Mogući su opšti simptomi kao što je osećaj slabosti, bolova u mišićima, promene raspoloženja i alergijske promene na koži. Kandida se uglavnom dijagnostikuje u uzorku stolice ali obzirom da se radi o saprofitu značaj nalaza se mora kritički proceniti.
U lečenju se prvenstveno preporučuju različiti probiotski preparati (sadrže tzv. dobre bakterije) koje treba naizmenično smenjivati a potom u konsutaciji sa lekarom uzimajući u obzir postojanje drugih bolesti ili faktora rizika primenjuju se i lekovi iz grupe antimikotika.
Danas se akcenat stavlja na odgovarajući dijetetski režim koji podrazumeva izbegavanje prostih šećera (čokolada,med , kolači,sirupi, gazirani sokovi), alkohola,belog hleba ( kvasca), testa , masnih sireva, svežeg mleka, pavlake, kafe, dodataka ishrani sa aditivima ( kečap, sos, senf). Preporučuju se povrće ( paradaj, spanać, tikvice, brokoli, kupus, celer …), probiotski jogurti, kefir, mladi sirevi, pileće, ćureće,juneće meso, riba , orašasti plodovi (badem, orah),heljda, ovas, kinoa, biljni čajevi i sveže voće, u umerenoj količini.
Koristan je unos vitamina C I B kompleksa kao i tzv. prirodnih antimikotika, ograničenoj količini -beli luk, ulje divljeg origana, kurkuma i bosiljak (kao začin u jelu), kokosovo ulje , cimet… Savetuje se umerena fizička aktivnost ili različite relaksacione metoda u prevenciji lošeg uticaja stresa na opštu otpornost organizma.