DOBRE MASTI NAM DAJU ENERGIJU: Ruska nutricionistkinja otkriva šta je dobro za naš organizam
IZVOR: Jelena JOKANOVIĆ - 18.06.2019 | 04:15
Dok su trans masti glavni krivac za nekontrolisan porast gojaznosti i brojnih propratnih bolesti savremenog čoveka, nezasićene masnoće su jedan od glavnih elemenata za funkcionisanje organizma.
Većina ljudi je u zabludi da je za mršavljenje jedan od prvih koraka izbacivanje masti iz ishrane. Istina je da su telu i te kako potrebne masti, ali ne previše, i ne bilo koje masti, već one zdrave.
Masti su jedan od glavnih elemenata organizma. Daju nam energiju, zaslužne su za održavanje telesne toplote, održavaju kožu i kosu zdravim, važne su za normalan rast i razvoj dece i neophodne za moždane funkcije. Masti se dele na dobre (nezasićene) i loše (zasićene). Postoji podela i između ove dve vrste, pa se tako dobre dele na mononezasićene i polizasićene, a loše na zasićene i trans masti.
DVA PREMA JEDAN
Prema procenama SZO, 30 odsto dnevnog unosa hrane sastoji se upravo iz masti. Kada birate šta ćete jesti, gledajte da to manje budu loše masti (zasićene masne kiseline), a više one dobre (nezasićene). Taj odnos bi trebalo da bude 2:1 u korist dobrih, kaže ruska nutricionistkinja Ljudmila Volkov.
- Loše, zasićene masti se nalaze u masnim mesima, kao što su svinjetina, jagnjetina, iznutrice, guščje i pačje meso, prerađevine od mesa, salame, čvarci. Čak i u ribama, ali onim rečnim, kao što su som i šaran. Naročito ih ima u mlečnim proizvodima koje svi volimo: kačkavalju, pavlaci, kajmaku, punomasnim sirevima, punomasnom mleku i jogurtu. Čak i morski plodovi mogu da sadrže zasićene masne kiseline. Najveći izvor trans masti su biljna ulja koja se široko koriste u industriji brze hrane, polugotovim jelima, prženoj hrani i pekarskim proizvodima - objašnjava Ljudmila.
Loše masti podižu nivo lošeg holesterola, uzrokuju dijabetes i debljanje, bolesti srca i vena i, što je najgore, mogu biti i kancerogene.
PODIŽU DOBAR HOLESTEROL
Sa druge strane, polinezasićene masti, koje uključuju čuvene omega-3 i omega-6 masne kiseline neophodne našem organizmu, pomažu u snižavanju lošeg holesterola (LDL), dok mononezasićene podižu nivo dobrog holesterola (HDL).
- Zbog toga je preporučljivo da jedete posna mesa, kao što su ćuretina, piletina, govedina. Od ribe bi trebalo konzumirati prirodno masne ribe poput lososa, skuše, haringe, sardele i tune, koje obiluju omega-3 masnim kiselinama. Preporuka je jesti ribu dva puta nedeljno, a najbolje je pripremiti je u rerni, na pari ili roštilju - savetuje ona.
Tamnozeleno povrće poput graška, spanaća, kelja i prokelja obiluju omega-3 masnim kiselinama. Budući da telo ne može da samostalno proizvede tu vrstu masnoće, moramo je unositi putem hrane. Preporuka je da svakodnevno pojedemo dve-tri šoljice ovog povrća.
Zasićene masti
- Junetina
- Jagnjetina
- Svinjetina
- Pileće kožice
- Mlečni proizvodi
- Maslac
- Sir
- Sladoled
- Kokosovo ulje
- Mast
Foto: ST/D. SIMIĆ
Trans masti
|