Otkud tolika zavisnost od sedativa u Srbiji?

Foto: pixabay.com

Još je alarmantniji podatak da među onima koji piju te lekove ima čak 60 odsto mladih između 20 i 30 godina.

O tome da li je sve baš tako crno, kao i da li ima leka za korisnike sedativa, u emisiji Jutro Prve televizije, govorio je klinički farmakolog, sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, doktor Janko Samardžić.

Prema njegovim rečima, specifična karakteristika ovog regiona, koji je prošao sve što je prošao i koji se nalazi u jednom kolektivnom posttraumatskom poremećaju, jeste da zaista postoji velika potrošnja lekova za smirenje, odnosno - benzodiazepina kako se lekovi iz te grupe nazivaju u farmakologiji.

- Dve trećine onih koji uzimaju sedative su osobe ženskog pola. Smatra se da su osobe muškoga pola sklonije nekim dugim načinima anksiolize. Tako, alkoholizam mnogo češće nalazimo kod osoba muškoga pola. Te supstance, i sedativi i alkohol, deluju preko sličnih neurotransmiterskih sistema, tako da su ti podaci logični - kaže Samardžić.

Foto: pixabay.com

Na pitanje da li lekari olako pacijentima prepisuju sedative na recept, Samardžić odgovara:

- Ne bih rekao. Bolje bi bilo reći da je potrebna odgovorna primena tih lekova. Samo propisivanje lekova od strane lekara je postupak u kome lekar procenjuje kada je potrebno, koliko dugo i u kojoj dozi pacijet treba da ih uzima. Anksiozni poremećaji jesu indikacija za primenu benzodiazepina, odnosno sedativa i anksiolitika. To su i panični poremaćaji, i fobična ispoljavanja i generalizovani anksiozni poremećaji. Ukoliko vi posle nekoliko nedelja, a najčešće se poreporučuje njihova primena od šest do osam nedelja, jer sve preko toga vodi u začarani krug zavisnosti i tolerancije, ne vidite rezultate, znači da nismo pogodili pravu dijagnozu. Tu je probem dužine trajanja uzimanja leka, a to bi trebalo da bude do tri meseca. Nakon toga nema opravdanja - ističe Samardžić.