Imate osećaj da se nešto već dogodilo? Naučnici konačno objasnili zašto se događa DEŽA VI!
IZVOR: espreso.rs, Republika - 19.10.2019 | 04:15
Deja vu je pojava koja se javlja kod oko 70 posto ukupne populacije, navodi thehealthy.com te tvrdi kako se najviše javlja kod ljudi koji su maštovitiji, koji često putuju te kod onih koji su visoko obrazovani.
Foto: pixabay.com
Pojava je to koja se najviše javlja u ranoj odrasloj dobi, a koja opada s godinama. Takođe, zanimljivo je da se javlja i kod umornih ljudi sklonih stresu.
1. DUGOROČNO I KRATKOROČNO PAMĆENJE
Zbog načina na koji mozak skladišti dugoročno i kratkoročno pamćenje može doći do deja vu-a. To se događa kada informacija koju naš mozak prikupi iz okruženja zaluta i umesto u kratkoročno pamćenje, ureže se u dugoročno, navodi Psychology Today. Na taj način, sledeću informaciju iz kratkoročnog pamćenja može povezati s onom koja je zalutala u dugoročno te tako nastaje deja vu.
2. MOZAK PAMTI MILISEKUNDE
Jedan je eksperiment proveden među studentima koji su morali zapamtiti predmete s jednog popisa da bi im kasnije bio prikazan drugi s novim predmetima. Na tom popisu, studenti su morali izdvojiti one predmete koji se nalaze i na prvom. Zaključak istraživanja isticanje je mogućnosti mozga da nepoznatu reč učini poznatom iako je toj novosti bio izložen tek nekoliko milisekundi.
Foto: pixabay.com
3. ČULNE ASOCIJACIJE
Saradnjom mozga i čula, smatraju stručnjaci, nastaje deja vu. To objašnjavaju činjenicom da mozak neprestano traga za smislom te se neretko događa da, osim direktnih naražaja koristi i druga čula. To pak znači da mozak izložen poznatom mirisu pretpostavlja da je čitava ta situacija poznata, odnosno nastane deja vu.
4. ZAMIŠLJENE SITUACIJE
Ukoliko pre spavanja u glavi smišljate razne scenarije, može se dogoditi da, ukoliko kasnije stvarno dođe do te situacije, mozak to označi kao poznato, tvdi dr. Ketlin Mekdermot.
- U tom slučaju, mozgu ne trebaju spoljni nadražaji kako bi kreirao deja vu, već ga kreirate vi sami - zaključuje.