LEČENJE NA NETU: Sajberhondrija može da ugrozi zdravlje
IZVOR: Jelena MLADENOVIĆ - 22.09.2017 | 04:15
Teško je u moru dostupnih informacija naći one prave i savet je da se u slučaju pojave određenih tegoba pacijenti prvo jave lekaru, pa tek na osnovu dijagnoze da se informišu o bolesti i terapiji, kaže dr Tomislav Stefanović
Lekari se svakodnevno susreću sa pacijentima koji dolaze prethodno "edukovani" o svom zdravstvenom stanju. Poželjno je da pacijenti imaju adekvatne informacije o primeni mera preventivne zdravstvene zaštite, posebno ako boluju od hroničnih, ali saznanja sa interneta nekada mogu da ugroze zdravlje. Naime, dešava se da pacijenti odbijaju predložene terapijske mere koje propiše lekar, pozivajući se na razne "nezvanične" medicinske veb-strane, forume i savete "pružaoca usluga" raznih alternativnih vidova lečenja, što značajno otežava saradnju lekar-pacijent.
SAM SVOJ DIJAGNOSTIČAR
Takođe, često pokušavaju samostalno da posegnu za terapijom i dijagnostikom. U ovakvim situacijama lekar često "gubi" vreme da argumentima demantuje neadekvatna uverenja o lečenju, pa tek potom predlaže prave mere, što može biti vrlo naporno i ponekad bez ikakvih rešenja. Danas se koristi i termin sajberhondrija da označi povećanu anksioznost koja nastaje pri pokušajima da se na osnovu interneta samostalno postavi dijagnoza. Prim. dr sc. med. Tomislav Stefanović za Srpski telegraf objašnjava koliko su danas veb-sajtovi od pomoći i koja je uloga lekara u lečenju "edukovanih" pacijenata.
- Ukoliko pacijenti žele da se informišu o pojedinim medicinskim stanjima, prvo bi trebalo da saznaju šta je u pitanju i koja je adekvatna terapija, pa da ciljano tragaju za informacijama, a ne samostalno da donose odluke. Proces dijagnostike je vrlo težak i za iskusne lekare sa mnogo godina provedenih u praksi. Pritom je bitno da se napravi procena o tome koje veb-stranice pružaju odgovarajuće informacije jer postoji veliki broj sajtova gde su one površne, a ponekad i netačne - objašnjava dr Stefanović.
Pojedini korisnici interneta olako sami sebi postavljaju dijagnoze koje nisu tačne, pa tako mnoge simptome teških bolesti pripisuju svom zdravstvenom stanju. Doktor navodi da se takvo ponašanje manifestuje u najboljem slučaju nerazjašnjenjem zdravstvenog stanja, a u najgorem - pogoršanjem stanja i mogućim propuštanjem dragocenog vremena da se odlaskom kod lekara pravovremeno reaguje.
- Veb-stranice mogu da budu od koristi ukoliko ih ljudi koriste na način da se informišu kome treba da se jave u slučaju javljanja određenih tegoba i takođe da mogu da pročitaju informacije o pripremi pacijenta za neke procedure, načinu izvođenja, komplikacijama i cilju izvođenja. To su uglavnom objektivne činjenice koje bi svakako dobili u pisanoj formi i u zdravstvenim ustanovama - kaže dr Stefanović.
EDUKACIJA LEKARA
Internet može da bude od izuzetne koristi i za edukaciju lekara jer, kao i u ostalim oblastima, omogućava laku razmenu bitnih informacija. U medicini, pored teorije, vrlo bitnu ulogu ima medicinska praksa koju sprovode lekari i medicinsko osoblje. Praksa se stiče tokom studija medicine i nakon njihovog završetka, u lekarskoj ordinaciji uz svakodnevni rad sa bolesnicima. Prema tome, ono što lekari uče godinama na fakultetu o raznim bolestima i simptomima, kao i o lečenju pacijenata, pacijenti ne mogu da nauče i primenjuju to znanje jednim klikom na internetu. Medicina je vrlo kompleksna nauka i teško je na pravi način razumeti terminologiju, kao i načine funkcionisanja ljudskog organizma.
- Na kraju bih napomenuo da je vrlo teško u moru dostupnih informacija naći one prave, upotrebljive i korisne za praksu, pa bih savetovao da se u slučaju pojave određenih tegoba pacijenti prvo jave lekaru, a tek onda da se više samostalno informišu o bolesti i terapiji, pošto budu pravilno dijagnostikovani - savetuje dr Tomislav Stefanović.