OKRUŽENI SMO BAKTERIJAMA: WC šolja čistija od radnog stola

Foto: pixabay.com

Tastatura i miš su jedne od najpraljavijih stvari

Poznato je da je higijena pola zdravlja, pa, shodno tome, nemojte da zapostavljate svoje radno okruženje, čistite redovno mobilni telefon, redovno menjajte četkicu za zube i, naravno, ne zaboravite da perete ruke sredstvima za dezinfekciju. Srpski telegraf predstavlja mesta koja su leglo zaraza i raj za milione bakterija, koje možete na jednostavan način da izbegnete.

KANCELARIJA

Kompjuter, kancelarijski sto, miš, tastatura i sve ono što delite sa ljudima u kancelariji pravo je leglo zaraze. Istraživanje koje je uključilo 33 kompjutera imalo je zabrinjavajuće rezultate. Samo jedan od njih sadržao je 150 puta više bakterija od dozvoljenog broja, stolovi su 400 puta prljaviji od daske za WC šolju, a ni tastatura nije ništa čistija, na sebi ima 70 odsto više bakterija od WC šolje. Razlog ovome leži u činjenici da većina ljudi jede za kompjuterskim stolom, a osim toga, gotovo u svakoj firmi nekoliko ljudi deli jedan računar. Poražavajuća je i činjenica da samo 30 odsto zaposlenih dezinfikuje kancelarijske stvari pre korišćenja.

MOBILNI TELEFON

Svaki šesti mobilni telefon na sebi ima tragove fekalnih materija, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u Velikoj Britaniji. Glavni uzrok ovako poražavajuće statistike, navode istraživači, manjak je lične higijene i nepranje ruku posle odlaska u toalet. Pranje ruku sapunom je jednostavna stvar koja može da spase život, istakao je doktor Val Kertis, jedan od istraživača.

KUHINJSKI SUNĐER I SUDOPERA

Na 75 odsto testiranih sunđera za sudove pronađeni su tragovi bakterija, potvrdilo je istraživanje NSF internešenela, javne zdravstvene organizacije. Naime, bakterije se razmnožavaju u vlažnom i toplom okruženju, pa je sunđer, koji ima mekanu i šupljikavu teksturu, idealno mesto za bujanje bakterija. Sudopera takođe ima mnogo bakterija. Istraživanja su pokazala da se u sudoperi nalazi više od 500.000 bakterija jer upravo vlaga pogoduje njihovom razmnožavanju. Zato dva puta nedeljno izribajte sudoperu antibakterijskim proizvodima.

POSTELJINA

Istraživanje je pokazalo da više od 26 odsto osoba spava na posteljini koju pere samo jednom mesečno, dok je dodatnih 13 odsto ispitanika priznalo da su spavali na posteljini koja je imala mrlje od znoja. Tako se prljavština na posteljini udružuje sa telesnom i stvara pogodno tlo za razvoj bacila.

TEPISI I KVAKE NA VRATIMA

Kada god osoba uđe u prostoriju gde se nalazi tepih, 35 miliona bakterija prostruji vazduhom, otkrilo je istraživanje objavljeno u časopisu Indor er. Iako je većina tih bakterija bezopasna i nije zarazna, jedenje sa poda može da ugrozi zdravlje. Zato čuveno pravilo "pet sekundi" nije preporučljivo. Osim toga, kvake na vratima sadrže veliku količinu bakterija, kao i slavine i razne drške, koje često diramo rukama.

USISIVAČ

Četke i kese od usisivača su mali raj za bakterije. Sva prljavština i ostaci hrane koje uvučemo usisivačem stvaraju plodno tlo za njihov razvoj. Svaki put kada koristite usisivač, pomoću četke širite bakterije po kući. Jedino rešenje je da što češće menjate kese i čistite usisivač isključivo na otvorenom kako biste sprečili da bakterije ostanu u kući. I unutrašnjost usisivača potrebno je očistiti, i to dezinfekcijskim sredstvom.

ČETKICE ZA ZUBE

Razlog zbog koga su se četkice za zube našle na listi zaraznih kućnih predmeta jeste činjenica što ih mnogi ljudi drže blizu WC šolje. Važno je da četkicu za zube menjate na svaka tri meseca, posle svake prehlade i da je odaljite od WC šolje.

TOALET-PAPIR

Poznato je da bakterija u javnim toaletima ima najviše na peškirima i kvakama, ali malo ko zna da je toalet-papir jedan od najvećih prenosilaca zaraza. Naime, svaki put kada pustite vodu u toaletu (osim ako je poklopac spušten), kupatilom se rašire sitne čestice koje se talože na svemu - dasci, papiru, zidu, vratima. I dok na vratima i zidu mikrobi ne mogu da prežive dugo, na toalet-papiru mogu.

OBUVENI U KUĆI

Hodanje u cipelama po stanu veoma je loša navika, koju mnogi ljudi praktikuju. Naučnici su otkrili da se na 40 odsto cipela nalazi bakterija Clostridium difficile ili C. diff. Ona je izuzetno otporna na antibiotike, a može da preživi nedeljama u gotovo svim uslovima - na podu, stolu i radnim površinama. Osim toga, napolju se nalaze životinjski izmet, hemikalije koje cure iz automobila, otpad, smeće...