KADA STREPNJA PARALIŠE UM: Kako pobediti anksioznost

 

Foto: pixabay.com

Zbog anksioznosti često se javlja problem na javnom mestu

Anksioznost se javlja onda kad se čovek nalazi pred velikim životnim prekretnicama ili problemima, za koje nije siguran da može da ih reši. Fiziološki, anksioznost je isto što i strah, ali za razliku od straha koji se javlja povodom realne opasnosti, anksioznost se stvara predviđanjem negativnih ishoda budućih situacija. To je neprijatno stanje strepnje, odnosno strašljivog iščekivanja da će se nešto loše desiti.

Napadi panike

Sve to može rezultirati promenom u ponašanju, pa anksiozne osobe počinju da izbegavaju situacije za koje procene da ih mogu ugroziti, prestaju da idu same na javna mesta, ne ulaze u lift, gradski prevoz... Često se simptomi ispoljavaju i kao napadi panike, čime se osećanje straha dodatno pojačava.

Ruski psiholog Vladimir Ljermontov objašnjava da se crne misli mogu lako odagnati za samo nekoliko sekundi. On preporučuje svima koje uhvati anksioznost da postave u sebi sledeća tri pitanja: Ko si ti? Šta hoćeš od mene? Ko te je poslao?

- Na ovaj način svoje crne misli tretirate kao negativnu energiju koja vam je nametnuta spolja i one odmah nestaju - objašnjava on.

Pomaže kaša od ovsenih pahuljica

Ljermontov savetuje da ova tri pitanja stalno imamo na umu i da njima neutrališemo svaku crnu misao čim se pojavi.

- Još se dodatno upitajte: Kome je potreban moj bol? Kome je potreban moj strah? Ko se hrani mojom patnjom, osećanjem bespomoćnosti, očajanja, depresije, beznađa i besmisla?

Dr Aleksej Kovaljkov ističe da postoje četiri vrste namirnica koje doprinose oslobađanju serotonina u organizmu i samim tim i ublažavanju anksioznost.

- Prvo, to je kaša od ovsenih pahuljica. Svako jutro počnite sa ovsenim pahuljicama s mlekom u koje ste dodali jednu kašičicu meda. Tu su još i sveža paprika, prvenstveno žute boje, bar pola banane dnevno i čaša dobrog crvenog vina - objašnjava Kovaljkov.

SIMPTOMI

Psihološki - stres, osećaj propasti, nemir, povećana budnost, konstantan oprez, nervoza, unutrašnja napetost, slaba koncentracija

Telesni - napetost u mišićima, lupanje srca, glavobolja, znojenje, otežano disanje, drhtanje udova, nelagodnost u stomaku, poteškoće u mokrenju, suva usta

Ponašanje - preterana uzbuđenost, burne reakcije, promenljivo i impulsivno ponašanje

RECEPTI

• Turšija. Turšija sadrži probiotike koji smanjuju nivo anksioznosti i depresije i otklanja uticaj stresa na organizam. Ako redovno jedete ove namirnice, osetićete da imate više energije, a nivo anksioznosti i strepnje će vam opasti. Osim turšije, probiotike sadrže i kiseli kupus, jogurt, kefir, kombuha.
• Čaj. Dve kašike matičnjaka (melise) prelijte s jednom čašom ključale vode. Izrendajte 200 grama jabuka i dodajte ih u čaj uz kašiku meda. Dobro promešajte, procedite i popijte. Spoj jabuka-med-matičnjak veoma je koristan za nervni sistem.
• Sijalicama protiv depresije. Ruski psihijatar Mark Sandomirski objašnjava da bi anksiozne osobe trebalo da se okruže lampama sa svih strana i da svakog jutra provedu sat vremena okruženi njihovom svetlošću i da razmišljaju o unutrašnjim procesima koji se dešavaju u njima. Svetlost će učiniti da se osećaju sve bolje, a simptomi depresije će se izgubiti.
• Za miran san. U emajliranu šerpu stavite 50 grama semena mirođije i pola litra dobrog crvenog vina. Kuvajte ovu smesu na laganoj vatri 15 minuta, pa umotajte šerpu u vunenu krpu i pustite je da odstoji jedan sat. Procedite i pijte po 50 grama uveče, pred spavanje, da biste imali miran san.
• Pšenica kao lek. Opranu pšenicu potopiti u čistu vodu u tegli i ostaviti da odstoji 12 do 24 sata, dok se ne pojave male klice. Jesti po dve kašike ujutru i u podne, pre obroka. Treba je dugo žvakati jer tako se njeni hranljivi sastojci najbolje apsorbuju. Proklijala pšenica je puna dragocenih enzima, vitamina i mikroelemenata koji smanjuju depresiju.