DANAS JE SVETSKI DAN SRCA! Kardiolog objasnio šta nas ubija, a šta SPASAVA!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Kardiovaskularne bolesti se po učestalosti obolevanja i umiranja nalaze na prvom mestu svuda u svetu, a slično je i kod nas. Godišnje oboli preko 50.000 ljudi, a umre preko 25.000, što govori da je svaka druga smrt u Srbiji uzrokovana kardiovaskularnom bolešću.

Prim. dr Živan Dimitrijević, internista spec. kardiolog sa Poliklinike "Tectum med Labor", naglašava da su smetnje sa srcem mahom nasledne, ali ih je moguće odložiti i ublažiti ako smo fizički aktivni, ako nismo pod velikim stresom, ne pušimo...

- Najčešća kardiovaskularna bolest i bolest uopšte u populaciji jeste visok krvni pritisak, koji, kao što je poznato, oštećuje krvne sudove. U današnje vreme je za 30 odsto ljudi potrebno lečenje, što znači da ima je pritisak veći od 140/90. E sad, šta izaziva hipertenziju, to je pitanje za Nobelovu nagradu. Na to utiče više stvari, pre svega genetika, a potom i hronični stres, alkohol... Veoma često se dešava da ljudi koji imaju povišen pritisak imaju i povišene vrednosti holesterola (takođe često genetski uslovljeno), koji dodatno pogoršava stanje na krvnim sudovima i ubrzava njihovo propadanje - objašnjava prim. dr Živan Dimitrijević.

Foto: pixabay.com

Faktori rizika

Najveći neprijatelji krvnih sudova osim hipertenzije i holesterola su još i godine, endokrinološki poremećaji poput šećerne bolesti, gojaznost, ali i nekretanje.

 

Korona i srce Koronavirus još nije definitivno povezan s kardivaskularnim bolestima, odnosno merodavni podaci još nisu ustanovljeni, kaže naš sagovornik. Foto: pixabay.com - Jeste da korona pravi veliki problem u malim, sitnim krvnim sudovima, ali to su neki drugi mehanizmi i još niko nije objavio ozbiljne podatke da je kovid-19 uzrokovao infarkte srca, šlogove i slično. Međutim, oni koji imaju kardiovaskularne bolesti jesu u velikom problemu kada dobiju koronu, jer je svaka infekcija opasna, a posebno sa ovim virusima koji prave tzv. citokinsku oluju, kada uzbune imunski sistem i naprave haos. Ako neko ima pritisak koji nije dobro kontrolisan, veoma je sklon da ako dobije kovid-19, bude problematičan pacijent, jer će mu se stanje pogoršati. Kako mu je srce zbog visokog pritiska premoreno, ono može da upadne u srčanu slabost ili stane jer ne može više da izdrži - navodi prim. dr Živan Dimitrijević.

- Šećerna bolest remeti ceo metabolizam, uključujući i metabolizam masnih materija, odnosno holesterola, i onda to pravi velike probleme u krvnim sudovima, problem sa srcem, bubrezima. Iz grupe šećernih bolesnika se regrutuje masa infarkta bubrega, masa pacijenata na dijalizi, jer se kardiovaskularne bolesti prepliću među sobom - pojašnjava naš sagovornik.

Gojaznost sama po sebi nije faktor rizika (dokazano je u poslednje vreme), dodaje kardiolog, ali ako uz nju postoji visok pritisak, onda višak kilograma pogoršava stanje. Slično je i sa holesterolom - ako je udružen s gojaznošću, stvari bivaju gore.

Foto: pixabay.com

- Veći problem od gojaznosti jeste nekretanje, odnosno nedostatak fizičke aktivnosti. To je sad izdvojeno kao poseban uzrok za kardiovaskularne bolesti i to je postala bolest civilizacije - sve što je dalje od 30 metara je "strašno daleko", tako da mora da se sedne u auto. Po cigarete se ne ide pešice, nego se "mora" autom. A kad smo kod cigareta, duvan je isto izuzetno opasan, može se reći užasan za krvne sudove, preko svojih mehanizama za njihovo loše snabdevanje kiseonikom, između ostalog. Zato se među faktore rizika stavlja prvo povišeni pritisak, pa duvan, zatim holesterol, a kad se tu umeša i šećer, nastaje pravo "veselje" - opominje prim. dr Dimitrijević.

Kada kod lekara?

Simptomi koji bi trebalo da nas odvedu kod kardiologa, tačnije izabranog lekara, jesu visok krvni pritisak, zamor, glavobolja i, naravno, bol u grudima.

Foto: pixabay.com

- Samo jednom izmeren visok pritisak jeste crvena lampica, što znači - trk kod doktora! Samo to je dovoljan razlog, a vaš porodični lekar će videti da li treba da se ide kod kardiologa ili treba nešto drugo uraditi... Pored toga, bezrazložna gušenja i zamaranja kod nekog ko ima 40 godina, recimo ne može da se popne na drugi sprat bez odmora, takođe je crvena lampica. Bezrazložna glavobolja, ako nije u pitanju migrena (mada je migrena isto vaskularnog porekla, ali ne spada u ove bolesti) znači - odmah kod doktora. Možda je reč o visokom pritisku, možda je već počelo zakrečavanje, ateromatoza, pa su krvni sudovi oštećeni, pa je loša cirkulacija u mozgu... A ne daj Bože da se javi bol u grudima, koji ima svoje trajanje od jedno pet minuta i duže, koji je žestok, koji čupa grudi - odmah treba ići kod doktora, u po dana, u po noći! To je za Hitnu pomoć, bez diskusije, jer bol u grudima je uvertira za infarkt srca - insistira kardiolog.

Kako promeniti crnu statistiku?

Prema njegovom rečima, crna statistika umiranja od kardiovaskularnih oboljenje će nas verovatno pratiti sledećih 500-600 godina, jer ljudsku prirodu ne možemo da promenimo.

- Moramo da poštujemo prirodu, a ja bih krenuo od - kretanja. Da našu decu učimo da se što više kreću, da trčkaraju, da idu u park da se šetaju s drugovima. Sa 30 godina (uz šetnju) možete da igrate tenis sa društvom, vozite bicikl, sa 80 će vam fizijatar reći kako da budete fizički aktivni. Dokazano je da se kod onih koji su se tako vladali pritisak kasnije javlja, što je veliki dobitak - kaže primarijus.

Visok pritisak držite pod kontrolom, baš kao i holesterol i šećer.

Foto: pixabay.com

- Jednom godišnje obavezno posetite svog porodičnog lekara i to treba raditi od studentskih dana, odmah čim se odraste, jer se tako, recimo, otkriva urođeno povećanje holesterola. Nemojte da čekate da napunite 40 godina. Kada je reč o ishrani, važno je da to što unesete i potrošite. Ako ste fizički aktivni, a pojedete i slaninu, neće vam biti ništa. Problem je ako svakog dana jedete 300 grama slanine - smatra prim. dr Dimitrijević, i dodaje:

- Borbu protiv stresa bih stavio među najznačajnije stvari koje možemo da preduzmemo da bismo sačuvali svoje srce, možda i na drugo mesto. Znate, borba protiv stresa treba da počne rano, a nju čine staloženost, smirenost. To je nešto što se uči.