I BLAGA DEPRESIJA MORA DA SE LEČI! Pre nego što bude kasno, pomozite sebi uz POMOĆ PRIRODE!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ovu 2020. godinu već deceniju i po najavljuje kao godinu u kojoj će depresija u svetu postati drugi po redu uzrok za onesposobljavanje ljudi.

Pojavom koronavirusa otklonjene su sve dileme da li je procena Svetske zdravstvene organizacije bila ispravna, jer danas je depresija jedan od najvećih zdravstvenih izazova u celom svetu. Lekari smatraju da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života imati mentalni ili neurološki poremećaj.

Zbog pandemije smo svi morali da se prilagodimo promenama u svim segmentima života. Izolacija, karantin, strah i neizvesnost, ograničavanje kretanja i druženja udar su na ljudsku prirodu. Ovakve promene mogu biti okidači za depresivno reagovanje. Od depresije trenutno pati više od 264 miliona ljudi širom sveta. Istraživanja pokazuju da se tek polovina javi lekaru sa nekim od simptoma, a od tog broja tek polovina bude upućena psihijatru i dobije pravi tretman.

Depresija ima mnogo lica

- Koliko god nam simptomi depresije deluju poznato, istraživanja pokazuju da se ovaj problem i dalje nedovoljno prepoznaje i leči. Možda zato što depresija ima mnogo lica i što dve različite osobe mogu da pate od depresije, a da imaju potpuno različitu kliničku sliku. U depresiji su uvek poremećene emocije, mišljenje, volja i nagoni. Loše raspoloženje, bezrazložna tuga, gubitak interesovanja i zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, smanjena energija i osećaj zamora predstavljaju ključne simptome depresije. Za postavljanje dijagnoze depresije simptomi treba da traju najmanje dve nedelje - kaže psihijatar prof. dr Nevena Čalovski Hercog.

Blaga depresija ne znači i bezopasna

Žene dva puta češće obolevaju od depresije nego muškarci. U riziku da razviju depresivne simptome su sve češće i mlade osobe od 20 do 40 godina, a posebno su ugroženi ljudi nižeg socioekonomskog statusa.

- Jedan od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma za otkrivanje depresije jeste kada neko bar dve nedelje oseća teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, gubi sposobnost da se raduje, opada mu interesovanje za ljude, za aktivnosti koje je nekada voleo, ništa ne može da ga obraduje i oseća se veoma loše ili je veoma razdražljiv. Simptomi blage depresije su nalik umoru koji nestane kada se naspavamo. Međutim, ako se radi o depresiji, san ne okrepljuje i odmor ne donosi olakšanje. Umor se nagomilava, osobe postaju razdražljive, napete, nervozne, neraspoložene bez posebnog razloga. Lako je prepoznati tešku depresiju, dok simptome blage depresije često ne umeju ni lekari da prepoznaju. Osobe sa blagom depresijom su obično neraspoložene ujutro i imaju teškoću da se suoče sa danom koji imaju ispred sebe. One obavljaju svoje zadatke, ispunjavaju planove, učestvuju čak i u porodičnim ulogama, brinu o deci, partnerima, ali sve dok to čine nemaju osećaj zadovoljstva i osećaju se krivim što im je potreban veliki napor da to urade - objašnjava prof. dr Nevena Čalovski.

Put ka hroničnoj depresiji

Ukoliko se na vreme ne pozabavimo svojim psihičkim zdravljem, depresija može da se pogorša i poprimi hroničan oblik.

Da li će neko razviti depresiju ili ne, zavisi od niza faktora, genetike, strukture ličnosti. Povučene i preosetljive osobe su u većem riziku od depresije. Razvoj depresije zavisi od iskustva u ranom detinjstvu i velikih gubitaka tokom života, npr. gubitak roditelja pre 11. godine ili psihosocijalni stresovi poput pandemije, koja je čitavu planetu stavila u rizik od depresije. Takođe, problem u braku je jedan od važnih faktora rizika za depresije sa razlikom u odnosu na pol, jer neudate žene ređe ispoljavaju depresivni poremećaj nego udate, dok neoženjeni muškarci češće obolevaju od depresije nego oženjeni. Vrlo često se dešava da ljudi u okolini pre primete da se nešto dešava nego onaj ko razvije depresiju.

- Za normalno psihičko funkcionisanje i očuvanje dobrog raspoloženja odgovorni su hormoni serotonin, noradrenalin i dopamin. Ovi hormoni se u normalnim procesima stvaraju u mozgu. Svakodnevne životne situacije, kao što su ubrzan način života, doživljen stres, borba za egzistenciju udruženi sa osetljivom prirodom ili opterećenom genetikom mogu biti "okidač" za smanjenu sintezu ovih važnih hemijskih supstanci. Dokazano je da u brojnim psihičkim bolestima, naročito u depresiji, postoje niži nivoi serotonina, noradrenalina i dopamina. Takođe, primećeno je da kod depresivnih pacijenta postoji snižen nivo SAMe. S-adenozil L-metionin (SAMe) je važna supstanca koja se prirodno stvara u organizmu iz unete hrane. Ona pomaže stvaranje serotonina i drugih hormona i na prirodan način vraća nivoe "hormona sreće" u ravnotežu, popravlja raspoloženje i druge simptome depresije - objašnjava psihijatar dr Aleksandra Damjanović.

Lečenje blage depresije

Lečenje depresije podrazumeva farmakoterapiju (antidepresive), psihosocijalnu terapiju, biološku terapiju i hospitalizaciju kod težih formi poremećaja.

Blaga depresija takođe zahteva lečenje, jer ako se ne interveniše, postoji rizik od produbljivanja i komplikacija.

Prema rečima dr Damjanović, za tretman blagih depresija, iako su vrlo efikasni, antidepresivi nisu prva linija. U poslednjih nekoliko godina sve se više koriste i prirodni suplementi.

- Važne su zdrave navike, zdrava štitasta žlezda, adekvatan unos magnezijuma, vitamina D i naročito vitamina B grupe (B1, B2, B3, B6 I B12), kao i nezasićenih masnih kiselina. Ishrana i depresija su usko povezane. Nekada više vodimo računa koje ćemo gorivo sipati u automobil, nego šta ćemo kvalitetno pojesti. Naučnici su potvrdili da depresivne osobe imaju siromašnu ishranu. Zdravom i raznovrsnom ishranom jedino možemo uneti dovoljno aminokiselina koje povećavaju u mozgu nivo hormona odgovornih za raspoloženje, san, kontrolu impulsa i psihičko stanje uopšte. I za kraj, organizacija života, redukcija stresa, dovoljno sna, fizička aktivnost i pravi odabir prijatelja i partnera pravi su štit od razvoja depresivnih simptoma - ističe dr Damjanović.