ŽLEZDA ZAŠTITNICA: Evo zašto ovaj organ nosi naziv "štitasta"

Foto: pixabay.com

Redovno kontrolišite štitastu žlezdu

"Štitasta žlezda je mali organ sličan leptiru ili štitu koji su nosili stari Grci. Nalazi se oko Adamove jabučice na vratu i njeni produkti su hormoni neophodni za stimulisanje metabolizma, rast i regulaciju energetskog nivoa našeg tela. Ova žlezda stvara dva glavna hormona trijodotironin (T3) i tiroksin (T4). Ovi hormoni moraju da budu u ravnoteži da bi uspešno regulisali vitalne funkcije organizma kao što su srčani rad, disanje, mišićna snaga i temperatura tela", objašnjava endokrinolog Mirjana Šumarac Dumanović za Srpski telegraf.

Dugo vremena žlezda može da radi normalno, bolest se aktivira stresom ili nekim od zagađivača iz hrane ili okoline. Simptomi poremećaja funkcije štitaste žlezde često su blagi i neprimetni, a slični su i kod mlađih i kod starijih osoba kada je u pitanju hipotireoza, koja kod starijih osoba može da ima mnogo manje izražene tegobe, pa se bolest kod njih teže prepoznaje.

Prepoznajte simptome

- Simptomi hipotireoze uključuju umor, depresiju, dobijanje u telesnoj težini, poremećaj menstrualnog ciklusa, sterilitet, gubitak kose, suvu, tanku kožu, bolove u mišićima i zglobovima i osećaj manjka energije u telu, nesanicu. Manjak tiroidnih hormona vezuje se i za povećanje lošeg holesterola i povećan rizik za kardiovaskularne bolesti. Međutim, u izraženoj formi bolesti, koja se danas ređe sreće, javljaju se i simptomi promuklog glasa, opstipacije, oteklih kapaka, mišićnih grčeva, usporenog mišljenja i pamćenja. Hipertireoza, posebno u razvijenom obliku, nešto se lakše prepoznaje i dijagnostikuje. Javlja se pojačan apetit, uz gubitak u telesnoj masi, lupanje srca, nekada i preskakanje srčane radnje, nervoza i anksioznost, pojačano znojenje, gubitak kose, drhtanje ruku, nesanica, zamor mišića. Nekada hipertireoza počinje promenama na očima, otokom kapaka, većom ispupčenošću očnih jabučica ili duplim slikama - kaže profesorka Šumarac Dumanović.

Kada se javi poremećaj funkcije štitaste žlezde, onda su najvažniji odgovarajući lekovi koji se na redovnim kontrolama doziraju u zavisnosti od poremećaja. Doktorka Šumarac Dumanović preporučuje selen u ishrani, kao odličnu preventivu za rizik od ovih poremećaja. Dovoljna količina joda u ishrani svakako je neophodna za normalno funkcionisanje ove žlezde, ali se njegova dodatna primena za sada ne preporučuje, osim u periodu trudnoće.

Spas u morskim plodovima

- Postoje lekovi koji zamenjuju hormone štitaste žlezde i oni se daju kada postoji manjak hormona, ali i lekovi koji smanjuju pojačan rad kada je reč o hipertireozi. Sa druge strane, od pre 10 godina znamo o značaju selena u ishrani, minerala čija bi nadoknada mogla da doprinese smanjivanju rizika za pojavu bolesti štitaste žlezde, problema fertiliteta i srčanih oboljenja. Sem u preparatima koji sadrže selen, selena ima u hrani kao što su iznutrice, morski plodovi i brazilski orah. Doze koje se savetuju su oko 150 do 200 mikrograma dnevno - kaže endokrinolog.

Da bi se poremećaj štitaste žlezde dijagnostikovao, potrebna je edukacija kako doktora tako i bolesnika jer štitasta žlezda utiče na rad mnogih organa

- Oko 10 odsto populacije ima nedijagnostikovanu hipotireozu, pa postoji potreba da doktori budu više edukovani u smislu aktivnog stava kada je testiranje tiroidne funkcije u pitanju. Bolesnici takođe treba da budu više informisani i da insistiraju na ovim pregledima ako imaju neke od navedenih problema, recimo povišeni holesterol, koji može da ima ozbiljne štetne posledice po kardiovaskularni status - zaključuje dr Šumarac Dumanović.