VODITELJKA GLEDALA SMRTI U OČI: Ljudi u belom su lebdeli oko mene, HTELA SAM DA POĐEM ZA NJIMA!

Foto: printscreen

Maja Žeželj

Maja je pre nekoliko godina imala teži oblik sepse, a u emisiji je otkrila da je tokom boravka u bolnici, kada je bila u najtežem stanju, mislila da bi trebalo da "pođe za ljudima u belom, koji lebde". Sigurna je da je to trenutak kada je pošla ka smrti, ali se ipak vratila i ozdravila.

U jednom trenutku života prešla je na drugu stranu, bila je na ivici smrti, možda je za trenutak čak i prešla tu ivicu, ali se onda vratila. Sve se dogodilo jedne, kako kaže, "sasvim obične subote".

- Subota, najnormalniji dan, trebalo je da Ivan i ja idemo na koncert, a mene su pozvali sa televizije da odradim dnevnik - ispričala je Maja kako je počeo dan koji je njoj, suprugu Ivanu Stankoviću i deci promenio živote.

"Tačno se sećam momenta kada sam pustila dnevnik na štampanje, krenula sam ka štampaču i odjednom je počelo da mi bude hladno, da me hvata neka jeza niz leđa. A kada sam ušla u studio, postajalo je sve gore i gore", objasnila je ona. Našalila se rekavši "ništa se na meni nije videlo tokom dnevnika, samo sam bila malo više ozbiljna nego inače."

Voditeljka nije imala nikakve bolove, ali nije mogla da stoji uspravno, već je imala potrebu da sve vreme bude u polusavijenom položaju. S obzirom na to da je nekoliko godina ranije imala akutni gastritis, uplašila se da joj se možda bolest vratila.

 - Otišla sam do šminkernice, pozvala sam Ivana, došao je da me pokupi. Bio je iznenađen jer inače vozim, svuda idem sama. Uzela sam lavor i rekla sam mu 'idemo da mi daju kontrolok i infuziju' da slučajno ne dobijem napad gastritisa. Posle svega što mi se desilo, imala sam dva porođaja, oba carski rez, izvadili su mi slezinu, imala sam tu sepsu, ali najgori bol koji čovek može da oseti je bol tog akutnog gastritisa, za mene - ispričala je Maja.

Foto: printscreen

Od trenutka kada su Maja i njen suprug ušli u bolnicu i sve što se dalje dešavalo, voditeljka je, kako je objasnila, sve gledala kroz "svoju realnost" koja se drastično razlikovala od realnosti u kojoj svi živimo.

- Verovatno su oni mene tamo u bolnici s vremena na vreme pokušavali da probude, a ja sam pitala Ivana, kada će taj brod? U mojoj glavi, Ivan mi je pričao kako će oporavak obuhvatiti vožnju niskim brodom, on kreće iz Beograda, ide preko Švedske i Norveške, staje u Crnoj Gori pa će mi se tamo pridružiti on i deca - seća se voditeljka. Njen suprug je bio u šoku, nije znao šta da odgovori. I čekam ja brod, u nekoj čekaonici, ukrcavam se na njega kao pacijent. Ležim u belom bademantilu na krevetu, mislim da u ruci imam mp3 plejer. Da je na njemu muzika koju mi je snimio brat. To je zapravo bio aparat za merenje saturacije - priseća se Maja.

Odjednom, brod nestaje a voditeljka je u pozorištu "Boško Buha".

- Čekam lift, iza mene su neka vrata za ulaz u magacin, pokretne stepenice, a malo dalje nešto belo. E sad, tu belu boju možeš da vidiš samo kad letiš avionom, takve bele boje su samo oblaci, ta boja na Zemlji ne postoji. I sad ja gledam gde ću. U to belo su išli ljudi koji su na sebi imali iste bele mantile kao i ja što sam nosila, ne pričaju jedni sa drugima već svoje priče mogu samo u prolazu da prebace iz svoje glave u tuđu i na taj način komuniciraju. Svi su bili mirni, nisu hodali, već se kreću tako što lebde. I ja pođem ka tom belom jer mi je bilo logično, idu svi, idem i ja. Međutim, iz tog magacina izlazi jedna žena, sestra Olivera i kaže mi - šta ćeš ti ovde, mi te čekamo gore. Uzme kolica i vrati me u magacin. I ja se tako vratim..."

Maja je Milanu Kaliniću rekla i da je ubeđena da brod, pozorište, ljudi u belom i magacin nisu bili halucinacija, već njen doživljaj puta ka drugom svetu.

- Ubeđena sam da je to bio 'put ka tamo', to nije bila halucinacija - rekla je ona.