BEZ PRSTIJU ZBOG PETARDI: Pazite svoje mališane
IZVOR: E. S. T. - 30.11.2017 | 23:47
Petarde su izuzetno primamljive deci, posebno pred novogodišnje praznike, a problem je u tome što su mališani nesvesni opasnosti koje nose. O ovome svedoče zastrašujući podaci da gotovo 40 odsto onih koji su stradali od pirotehničkih sredstava uzrasta su do 20 godina.
Foto: pixabay.com
- Radila sam sa porodicom u kojoj je sedmogodišnje dete ostalo bez palca i kažiprsta desne ruke. Nakon toga, roditelji su u očajanju ušli u međusobno optuživanje - priča psihoterapeut dr Nevena Čalovska Hercog i naglašava da roditelji imaju veliku odgovornost kada su kupovina i korišćenje pirotehnike u pitanju.
Roditeljska odgovornost
- Roditelji su ti koji imaju zadatak da informišu decu, da pokažu moguće posledice, da se povežu, da znaju gde su deca, šta rade, kako se zabavljaju. To je roditeljski zadatak - insistira dr Čalovska Hercog, a njen stav je u skladu sa novim izmenama Zakona o javnom redu i miru, po kome će roditelji ili staratelji maloletnih lica ubuduće plaćati između 50.000 i 100.000 dinara ili će morati na društveno koristan rad u trajanju od 40 do 120 sati ako se njihova deca igraju pirotehničkim sredstvima. Izmenama zakona predviđaju se oštrije kazne za bacanje petardi, ispaljivanje vatrometa, bacanje topovskih udara i paljenje baklji. Kazne za pucanje iz vatrenog oružja prilikom slavlja ubuduće će iznositi od 100.000 do 150.000 dinara.
Prilikom upotrebe petardi najčešće dolazi do opekotina, gušenja, oštećenja sluha, pa čak i do amputacije. One su najprimamljivije deci, posebno dečacima, pa samim tim i ne čudi što ogroman procenat povređenih čini upravo ova grupacija. Prošlogodišnja statistika pokazuje da su gotovo 40 odsto povređenih bili uzrasta do 20 godina, od kojih su 61 odsto bili dečaci. U trećini slučajeva u pitanju su bile povrede prstiju i ruke, glava, lice i sluh stradali su u petini slučajeva, a noge u 18 odsto registrovanih nezgoda. Svaka deseta tretirana osoba imala je povredu oka, a neki su i trajno izgubili vid.
Fascinacija i strah
Dr Čalovska Hercog smatra da su deca fascinirana pirotehnikom zbog uticaja okoline.
- Mislim da su za opsesiju petardama odgovorni vršnjaci. Drugo, ono čemu su oni izloženi kroz različite medijske impulse, video-igre, filmove... Sve u svemu, virtuelni svet koji pomaže da se izazovu strašne senzacije, svetlo i zvuk, i da to bude nešto što je iznenađujuće i što stimuliše veliko uzbuđenje. Detinjstvo je obeleženo radolaznošću, prirodno je da decu to privlači. Faktor kompeticije sa vršnjačkom grupom takođe je vrlo bitan - objašnjava psiholog.
Doktor Danijel Glejser, direktor Naučne galerije na Kraljevskom univerzitetu u Londonu, ističe da smo fascinirani pirotehničkim sredstvima jer ih se plašimo. Deca i psi su nespremni za buku, dok se kod odraslih tenzija stvara između bleska i zvuka koje oni proizvode. Na taj način varaju naš mozak. Dokazano je da iščekivanje povećava intenzitet bola ili šoka, što je razlog zbog kojeg, na primer, pojedini doktori ne govore svojim pacijentima da će bolni lekarski pregledi u stvari biti bolni.
Prevencija budućih povreda leži u strožoj kontroli u školama i roditeljskom angažmanu na edukaciji dece o opasnostima.
- Moralo bi da se pojača obezbeđenje u školama i da se uključe razredne starešine. Deca bi trebalo sama da se organizuju i da vršnjačke grupe međusobno informišu jedna drugu, tako se stvara najjači efekat. Možda bi đacima trebalo pokazivati i slike dece koja su zadobila povrede od petardi, to je zaista užasno - zaključuje dr Nevena Čalovska Hercog.