PSIHOGENI STERILITET: Stres sprečava da zatrudnite

Foto: pixabay.com/Ilustracija

Oslobodite se stresa ukoliko želite brže da zatrudnite

Sve je više parova koji bezuspešno pokušavaju da dođu do potomstva, ali je isto tako i čest slučaj da žena zatrudni tek kada se opusti i nije pod pritiskom da ostane u drugom stanju. Dakle, kada se ukloni stres, šansa za začećem je drastično veća. Savremena medicina ne može da nađe uzrok u čak 10 procenata slučajeva sterilnih parova. Mnogi stručnjaci veruju da je u pitanju takozvani psihogeni sterilitet, koji je uzrokovan negativnim emocionalnim stanjem kod žene. Stres predstavlja veliki problem i kod veštačke oplodnje.

Uticaj na vantelesnu oplodnju

- Ispostavlja se da je stres jedan od jako važnih faktora koji utiču na sterilitet, naročito u razvijenim industrijskim zemljama - objašnjava prof. dr Slobodan R. Radulović, stručnjak u oblasti reproduktivne medicine. On je dodao i da ženama dodatni stres izaziva i sam postupak vantelesne oplodnje. Ovo je podstaklo tim stručnjaka predvođen dr Draganom Bojović Jović da obavi opsežnu studiju koja je ukazala na veze psihološkog stanja žena sa ishodom vantelesne oplodnje.

- U toku naše studije apsolutno smo potvrdili povezanost između imunoloških promena na nivou jajnika i same materice sa tim kako se žena oseća. Radi se o dubinskim negativnim osećanjima, koja se tiču depresije, anksioznosti i stresa - kaže dr Bojović Jović.

Foto: pixabay.com

Razgovor sa lekarom i psihologom je od izuzetnog značaja kao i aktivna uloga same žene

Utvrđeno je da u svim fazama stres smanjuje mogućnost začeća. U fazi stimulacije jajnika, povećanje anksioznosti za jednu mernu jedinicu umanjuje za 33 odsto šansu da žena zatrudni. U fazi vađenja jajnih ćelija, stres preuzima značajnu dijagnostičku ulogu, te ukoliko nivo stresa poraste za jednu mernu jedinicu, šansa da žena zatrudni je 17 procenata manja.

VTO emocionalni model

Tim doktorke Bojović Jović je objasnio da su ispitivanja rađena metodom "VTO emocionalnog modela" uz korišćenje upitnika koji se zove skala distresa. Pitanja u upitniku se tiču emocionalnih reakcija žene u određenom periodu. Odgovori odlaze u centralnu bazu podataka kako bi se u dva navrata (na dan vađenja jajnih ćelija i na dan embriotransfera) izvršila analiza i dobio presek emocionalnog stanja i izradili emocionalni grafikoni.

- Jako je važno da se pacijentkinje suoče sa svojim emocionalnim plaštom jer je uz razgovor sa lekarom i psihologom od izuzetnog značaja i aktivna uloga same žene - kaže dr Dragana Bojović Jović.

Jedna od pacijentkinja kojoj je emocionalni grafikon pomogao je Mirjana Aničić Urošević. Ona je tokom vantelesne oplodnje upitnik popunjavala pet puta u određenim ključnim fazama. Dobijeni grafikon emocija joj je, nakon snažnog razočaranja što joj prvi pokušaj nije uspeo, pomogao da stvari razume bolje i da u drugom pokušaju menja sebe.

- Moja osećanja, i to prvenstveno stresa, a onda nešto manje depresije i anksioznosti, izuzetno su se menjala tokom procesa vantelesne oplodnje i stres je bio najveći upravo na dan beta-testiranja. Baš takav tok emocija tokom vantelesne je nepodesan za prihvatanje samog embriona - kaže Mirjana.