PACIJENTI KOJI SU BILI NA SAMRTI ISPRIČALI JEZIVA ISKUSTVA: Evo šta su tačno osetili i videli, saznanje će vas ZAPANJITI
IZVOR: N.J. - 16.09.2023 | 11:25
Nije mit da su nam naši životima pred očima na samrtničkoj postelji, tvrde stručnjaci.
Prema novom izveštaju Medicinskog fakulteta Sveučilišta NYU Grossman, zapravo nije mit da se setite svega što ste do sada u životu radili na samrti. Mnogi tvrde da su videli svoje roditelje, a neki su bili ponosni na sve što su učiinili:
- Uhvatio sam deliće svog života i osetio ponos, ljubav, radost i tugu, kako se sve "preliva" - prisetio se jedan pacijent čiji se slučaj umalo kobno završio.
- Sećam se bića svetlosti... koje je stajalo blizu mene. Nadvijao se nada mnom poput velike kule snage, ali je zračio samo toplinom i ljubavlju - rekao je drugi preživeli.
Ova i mnoga druga strašna sećanja opisali su pacijenti sa srčanim zastojem koji su bili podvrgnuti kardiopulmonalnoj reanimaciji. Lekari su pretpostavili da nema moždane aktivnosti nakon otprilike 10 minuta od srčanog zastoja, kada srce prestane kucati, uskraćujući kiseonik mozgu.
Foto: pixabay.com
Parnia je glavni autor studije objavljene ove nedelje u časopisu Resuscitation koja je proučavala moždanu aktivnost i svest među 53 pacijenta koji su preživeli srčani zastoj u 25 bolnica, većinom u SAD - u i Velikoj Britaniji. Pokazali su da je mozak mnogo izdržljiviji nego što je većina lekara verovala.
- Naš mozak je robustan i otporniji je na nedostatak kiseonika, nego što se očekivalo - rekao je Parnia, dodajući da se organ "može obnoviti i imati markere normalne moždane aktivnosti".
Od 53 preživela pacijenta u studiji, gotovo 40 odsto izjavilo je da ima sećanja ili svesne misli koja su bila pojačana.
- Na samrti, oni imaju percepciju da su odvojeni od svog tela, i tada se mogu kretati. Ali oni su u toj (bolničkoj) sobi i prikupljaju informacije. Osećali su da su potpuno svesni - rekao je autor studije.
U tom stanju svesti često posmatraju doktore i medicinske sestre kako rade na spašavanju njihovih života, ali oni se ne plaše ishoda. Takođe, ono što vide ne mora biti hronološki poređano, više posmatraju ono što im je u tom momentu bilo bitno. Istraživanja još uvek ne razumeju zašto se ta iskustva javljaju.