Jedite ovo voće i vaš struk će biti tanji za 10 centimetara!

Foto: pixabay.com

Uživajte u jagodama i borovnicama i mršavite

Radi se o voću prepunom flavonoidnim polimerima i vlaknima koji su zaslužni za održavanje kilaže i vitke linije. Takođe, u nekom voću se nalazi i kapsaicin koji otapa salo na stomaku.

Borovnice

Među moćnim antioksidansima nalaze se i flavonoidi koji se dele u nekoliko većih grupaa, a ona bitna za vitku liniju se zove antocijani. Naime, antocijani mogu da spreče nakupljanje viška kilograma, a borovnice su ih prepune.

Stručnjaci kažu da im nije sasvim jasno kako antocijani smanjuju mogućnost od nakupljanja viška kilograma, ali da je to studijama potvrđeno, prenosi Reader's digest.

- Ja sam obožavateljka borovnica iz mnogo razloga. Osim što su pune antioksidansa, prepune su i vlakana zbog kojih se duže osećam sitom. One su jedan od najzdravijih plodova koje možete da jedete - kazala je doktorka Keti Peterson, internista u bolnici Lenoks Hil u Njujorku.

Inače, flavonoidi su jako važni za rast i razvoj biljaka.

Flavonoidi su sekundarni metaboliti, što znači da predstavljaju organska jedinjenja koja nemaju direktnog uticaja na rast i razvoj biljaka, ali su moćni antioksidansi koji odstranjuju slobodne radikale. Slobodni radikali uzrokuju oštećenje ćelija, oštećenje naslednog materijala (DNK), ubrzavaju proces starenja i učestvuju u razvoju mnogih bolesti.

Jabuke

Kao i borovnice, i jabuke su bogate flavonoidnim polimerima i prepune su vlaknima, što ih čini još jednom voćkom savršenom za održavanje vitke linije. Stručnjaci savetuju da jabuke jedete s korom.

- Tako ćete u telo uneti više vlakana i antioksidansa te postići i bolju kontrolu nad nivoom šećera u krvi. To će smanjiti žudnju za hranom, posezanje za grickalicama i sprečiće prejedanje - objašnjava doktor Šarad Pol sa Novog Zelanda, autor knjige "The Genetics of Health: Understand Your Genes for Better Health" (Genetika zdravlja: Razumeti svoje gene za bolje zdravlje).

Uticaj jabuka na zdravlje čoveka poznat je već vekovima, već se pre više od 900 godina jabuka davala obolelima za poboljšanje zdravlja creva, pluća i nervnog sistema. Sastojci jabuke – kao što su vlakna i flavonoidi – spuštaju nivo holesterola i poboljšavaju funkciju creva. Iste materije mogu da učestvuju u smanjenju rizika od pojave raka prostate, dijabetesa i astme.

Kruške

I ovde se radi o voću prepunom vlaknima, flavonoidima, a samim tim i antioksidansima. I one doprinose osećaju sitosti pa ljudi koji redovno jedu kruške nisu skloni toliko da posežu za drugom hranom i grickalicama. Kao i kod jabuka, i kruške je najbolje jesti zajedno s korom.

Lignin je vrsta netopljivih prehrambenih vlakana prisutnih u kruškama koji deluje kao prirodni regulator holesterola u krvi. Uz pozitivan efekat na holesterol, lignin učestvuje i u regulaciji probave. Preventivno deluje na konstipaciju (zatvor) jer olakšava prolazak crevnog sadržaja i peristaltiku creva te tako štiti od raka debelog creva.

Jagode

Kao i u slučaju borovnica, i jagode su bogate flavonoidima - antocijanima. Ako imate mogućnosti, pojedite svaki dan šoljicu jagoda, a možete da ih kombinujete s, recimo, zobenim pahuljicama i jogurtom za doručak.

-  Određeno voće poput zelenih jabuka, krušaka, malina, jagoda i borovnica, nalazi se među najboljim voćem koje možete da pojede - objašnjava dr Keti Peterson.

Jagode sadrže mnoštvo antioksidanata – 1 šoljica ima više od više od dnevne preporučene količine vitamina C. Bogatstvo flavonoida (kvercetin, kemferol) omogućuje sniženje nivoa lošeg holesterola.

Ljute papričice

Da, dobro ste pročitali - paprike su zapravo voće, iako ih većina ljudi svrstava u povrće. Ako želite da izgubite višak kilograma, svakako u svoj jelovnik uvrstite više ljutih papričica koje su bogate kapsaicinom - sastojkom jako zdravim za naše telo koji zapravo čiliju daje tu ljutinu.

Upravo je kapsaicin zaslužan za brže topljenje suvišnog sala na našem telu. On pretvara belo masno tkivo u smeđe. Smeđe masno tkivo locirano je među lopatica i zaslužno je za trošenje masnoća, dok se belo masno tkivo nalazi na području stomaka i zadatak mu je da taloži masnoću.

Inače, ljudi koji jedu ljutu hranu žive duže, pokazala je jedna studija. Naučnici tvrde da ljudi koji ljutu hranu jedu jednom do dva puta nedeljno žive deset odsto duže, a 14 odsto oni na čijem je tanjiru dva do sedam puta nedeljno. Za to je zaslužan upravo kapsaicin koji se nalazi u čiliju, feferonima i kajenskom biberu. Što više kapsaicina sadrže, ljući im je ukus.