NIKOLA JE ROĐEN BEZ POLA SRCA: Ispovest njegove majke KIDA DUŠU - "Postoji trajno rešenje za koje se nadamo da se NEĆE desiti"
IZVOR: N.J. - 09.12.2023 | 16:30
"Tako mi je rečeno, da ne znaju koliko dete sa ovom manom može da živi".
Majka dečaka Nikole je Petra Đorđević. Njen sin boluje od retkog sindroma u pitanju je urođena srčana mana. U svojoj ispovesti ispričala je kako joj se najlepši trenutak u životu pretvorio u najteži. Nikola boluje od hipoplastičnog sindroma, veoma retkog stanja koja podrazumeva urođeni srčani defekt. Čim se porodila uočila je promenu na telu dečaka.
- Trudnoća je tekla normalno. Druga trudnoća, prvo dete je zdravo. Sve preglede smo uradili osim ultrazvuka srca za koje nismo ni znali da postoji niti je bilo koji lekar indikovao da to treba da se uradi. Zapalo mi je za oko da mu je stomak plav, znam da bebe imaju plave noge. Sestra je rekla bebe su plave kad se rode i to se tako završilo. Kroz pola sata je došla doktorka i videla sam da nešto nije u redu, čim nije donela dete. Rekli su mi da je uočen šum, ali da ne mogu da postave dijagnozu, da im deluje nepoznato. Srušio mi se se ceo svet i pitala sam se da li je moguće da od svega srce nije u redu - počela je priču ova žena.
Profesorka doktorka Snežana Rakić objašnjava da se anatomski ultrazvuk radi u dvanaestoj nedelji.
- U prvom trimestru to je najznačajniji ultrasonografski pregled i tada se konstatuje velika anatomija fetusa, raspored svih vitalnih organa, prisustvo ekstremiteta, količina plodove vode i radi se biohemijski dabl skrining test - kaže doktorka.
U međuvremenu, Petra je dobila papir da potpiše da je saglasna za prebacivanje bebe u Tiršovu.
- Prva misao mi je bila kako je moguće da se to nije videlo za svih devet meseci trudnoće. Ja sam očekivala sad će oni meni njega da vrate, da su ga doveli na pregled, i da će vratiti popodne dok sam na intenzivnoj. Nikoli je postavljena dijagnoza hipoplazija levog srca, to je najteža srčana mana. Laički rečeno nema pola srca, to je sindrom i ne može da se reši. Trajno rešenje je transplantacija srca za koju se nadamo da se neće desiti.
Foto: YouTube/ Una Televizija
Potom doktori objašnjava da je visoka stopa smrtnosti kod ovakve srčane mane ili na prvoj operaciji ili na drugoj sa četiri, pet meseci kada se radi.
- Po dolasku u bolnicu trebalo je operacija da bude trećeg dana, ali je dobio žuticu pa je odloženo. Onda mu je crp skočio, ispostavilo se da je dobio bolničku bakteriju koja se stvara u bolničkim uslovima. Onda ide borba da uopšte može da uđe u salu. Borio se deset dana protiv infekcije. Sada je već došao u period kada mora biti operisan jer je to takva mana sa kojom nema života - kaže i objašnjava za Una televizij da je operisan kada mu je pao crp.
- Oni su morali da prihvate rizik da na ivici infekcije bude operisan jer je bio strah da je neće ni dočekati. Tih nekoliko sati od pola dva do 15 do pet čovek ne može nikada da zaboravi. Nadate se boljem, ali strepite da ne dobijete najgori poziv. Uhvatili smo hirurge na samom izlasku iz sale koji su nam zadovoljnim tonom rekli da je odrađeno sve što su planirali. Niste ni svesni sta je to telo preguralo.
Nikola se lavovski borio, a njegova majka ističe da sve što je moglo da se iskomplikuje, se iskomplikovalo.
- Pitate se hoće li vaše dete moći ikada samostalno da diše, hoćete li doći kući. Sa svim tim se izborio, ja sam došla na odeljenje to je bio moj najlepši dan u životu. Ulazite u svet gde se oslanjate na osećaj kako je dete. Nikola je bio uspavan od svog rođenja, pa dok nismo došli na odeljenje, preko dva meseca je bio u polu uspavanom stanju. Kako on počinje sve više da jede, osećate se sigurnije. Najteže za majku je da prihvati kod ovakvih mana kao što Nikola ima, da živite svaki dan pojedinačno i da svaki dan sve ispočetka kreće, da cenite svaki dan koji imate sa svojim detetom jer nikad ne znate koji će biti poslednji. Tako mi je rečeno da ne znaju koliko dete sa ovom manom može da živi. Mi živimo sa tom informacijom.
Još uvek nije kraj, ali njihova priča je srećna.
- Čeka nas treća operacija srca, ali već sada je naša priča srećna jer Nikola pored toga što nema pola srca u periodu je kada treba da sedne, izjednačio se sa uzrastom. Teško je, ali onog momenta kada čovek to prihvati biva lakše i to je iskreno od mene bez obzira šta je problem u životu. Nema ništa teže nego kada je detetu teško u životu - poručuje ona svima.