Koji problemi dovode do NEPLODNOSTI?


IZVOR: Republika - 13.06.2018 | 22:47


Tradicionalno mišljenje je bilo je uzroke neplodnosti treba tražiti kod ženskog partnera. Istina je danas sasvim drugačija. U više od polovine sterilnih parova glavni ili udruženi uzrok neplodnosti je muški.

Foto: pixabay.com

Otkrijte u čemu je problem

Čak smo i u novinama mogli da pročitamo kako se u zapadnom svetuneprestalno smanjuje plodnost muškaraca. Citirani su naučni dokazi dugotrajnih studija. Prihvaćena je činjenica da danas plodni muškarci (imaju decu) imaju 50% lošije pokazatelje plodnosti u spermogramu, nego pre 50 godina. Valja podsetiti da je stvaranje spermatozodida vrlo osetljiv biološki proces.

Simptomi i znakovi koji bi trebalo da ukazuju na neplodnost muškarca su retki, pa je najjednostavnije da se stručno analizira spermogram u sledećim okolnostima:

* u prvoj godini zajedništva ne dolazi do trudnoće
* partner, stariji od 42 godine
* poremećaji ejakulata i ejakulacije
* operacije testisa u dečijem uzrastu (ili kasnije)
* neke virusne dečje bolesti (npr. mums)
* teže hronične bolesti, endokrinološki poremećaji
* proširenje vena testisa (tzv. varikokela)
* upale urogenitalnog sistema

Foto: pixabay.com

Pretraga je jednostavna u pripremi, ali samo napredna tehnologija i iskustvo specijaliste daje verodostojan rezultat.

Za davanje ejakulata optimalna potrebna apstinencija je 2-6 dana. Ocenjuje se broj spermatozoida (u 1ml), brzina i kvaliteta pokretljivosti kao i udeo morfološki normalnih spermtozoida. Raspon normale je dosta širok, ali je pogrešno mišljenje da je za oplodnju dovoljan samo 1 kvalitetan spermatozoid. Optimalno je za plodno seme kada u 1 ml utvrdimo – više od 10 miliona napredno pokretnih normalnih spermatozoida.

Kada je spermogram umanjene plodnosti on se ponavlja za 3 meseca, i obavljaju se dodatne analize (centrifugiranje, DNA fragmentacija spermatozoida, mikrobiološka analiza ejakulata i dr.).

Foto: pixabay.com

Teška neplodnost muškarca zahteva određivanje hormona, hromozomskog statusa, urološki i endokrinološki pregled. Krajnja pretraga može biti i biopsija testisa.

Kada u ejakulatu uopšte nema spermatozoida – tzv. Azoospermia, dobro je razlučiti da li se radi o začepljenju kanala testisa ili se spermatozoidi ne proizvode.

U našoj okolini uz svakodnevni život moguć je kontakt sa 60 000 hemikalija koje mogu daštete spermatogenezu. One se nazivaju – endokrini disruptori. Većina ih za 30-50% umanjuje mušku plodnost.